Поводом годишњице смрти чувеног српског фудбалског стручњака Радомира Антића (22. новембар 1949-6. април 2020), представници Клуба пријатеља навијача Партизана Ужице, положили су цвеће на мурал Радомира Антића на Тргу партизана и минутом ћутања одали пошту фудбалској легенди.
Чедомир Петронијевић, генерални секретар Клуба, овом прилико је између осталог рекао:
-Прошло је годину дана како смо остали без наше велике легенде, великог Ужичанина. Имао сам срећу да га лично упознам. Заиста, овај град без таквог једног човека више сигурно није исти и сви ми треба да га се сваки дан бар једном сетимо. Најмање што ми као навијачи Партизана и Ужичани можемо да урадимо то је да изађемо на овај дан и да му одамо пошту. Хвала му за све што је урадио за Ужице и Ужичане.
Радомир Антић био је један од највећих фудбалских стручњака које је Србија имала, написао је поводом његове смрти прошле године за наш недељник „Вести“ познати ужички новинар и лични пријатељ Радомира Антића, Светислав Тијанић.
Антић је рођен 22. новембра 1949. године у Житишту у Банату, а школовао се у Титовом Ужицу, где су његови родитељи добили запослење и где су дошли и он као шестогодишњак и старији брат Драгомир. Антић је учио Техничку школу и почео је да игра за омладински тим Фудбалског клуба Слобода, у том периоду једне од најбољих фудбалских екипа у Србији. У првом тиму Слободе, Радомир Антић је заиграо са осамнаест година, 1967. године, а већ наредне, 1968., као деветнаестогодишњак, дошао је у београдски Партизан где је провео осам година и одиграо 181. утакмицу. У лето 1976. године из Партизана Антић прелази у Фенербакче из Истамбула у Турској, где за две године игра 28 утакмица. У 1978. години прелази у Реал-Сарагосу у Шпанији и бележи 57 наступа. Из Шпаније одлази у Лутон крај Лондона где за истоимени фудбалски клуб од 1980. до 1984. године бележи равно 100 наступа. Радомир Антић је имао један наступ за репрезентацију Југославије и то у пријатељском сусрету против репрезентације Мађарске (1 : 1), 1973. године.
Како пише Тијанић, прве тренерске кораке Антић је направио у Партизану, као помоћник Ненаду Бјековићу а затим и Фахрудину Јусуфију, а у посебном сећању остаће му Реал-Сарагоса, не само зато што је у овој екипи играо две године већ и зато што је 1988. године, први пут самостално водио екипу и у овом клубу је остао две године. Његова блистава тренерска каријера започиње у 1991. године, када је постављен на место првог тренера Реал Мадрида, заменивши на том месту чувеног Ди Стефана, једног од најбољих фудбалера на свету свих времена. После Реала, Антић преузима Реал-Овиједо. Екипу Атлетика водио је од 1995. до 1998. године. Антић је 2000. године поново преузео Реал-Овиједо и водио га и наредне, 2001., а 2003. нашао се на кормилу Барселоне. Већ наредне, 2004. године, он преузима Селту-Виго. Како пише Тијанић, у периоду од 2008. до 2010. године Антић је био селектор репрезентације Србије. Успео је да Србију одведе на Светско првенство 2010. године, у Јужноафричкој Републици, а 2012. и 2013. године окушао се као тренер и у Кини где је водио Шандонг Луненг. Тијанић истиче да је Антић био и изванредан радио и ТВ коментатор, што му је било омиљено занимање последњих година живота.
Učitavanje komentara...