Мирсад Хоџић из Пријепоља бави се пчеларством од ране младости. Пре 32 године на поклон је добио две кошнице, а сада их има преко сто. Запослен је у текстилној фабрици “Стилекс”, познатом произвођачу прекривача, постељина, штеп-дека које квалитом налазе бројне купце и у Ужицу. Један је од пчелара из пријепољског краја који се налази у процесу колективне сертификације за органски мед.
-Мало по мало, пчеле су ми ушле “под кожу”и никада нису изашле, само су се ројиле, баш ту под кожом - сликовити описује љубав према пчеларењу овај шездесетогодишњак који има два пчелињака, један на нижој надморској висини и други на 700 метара у селу Седобро, на падинама Златара до кога се стиже из правца манастира Милешева. У нетакнутој природи, служећи пчелама деценијама уназад Мирсад налази свој мир.
-Оволики број кошница ради се „на“искуство”, јер када бисте неком поклонили сто кошница одмах би вам рекао да је то немогуће опслужити. Када човек има одређено искуство и план у послу онда и то може да се постигне – наводи Мирсад и додаје да је до органског пчеларења тешко стићи због скупе процедуре. Пријепољски пчелари су пробали да држава мало спусти лествицу у добијању сертификата за органски мед, али није било разумевања. Зато су ушли у колективну сертификацију, са једним носиоцем, фирмом која се бави откупом меда и њих седморица пчелара - подизвођача са преко хиљаду кошница.
-Поуздано знам да мед из Србије по свим анализама јесте органски, јер је то мед који се скупља на багрему, на липи, на ливадама и ту нема хемије. По свим параметрима и анализама међу којима и лабораторије у Берну то је органски мед, само нам треба папир како би га продавали као органски. Једна компанија која се бави откупом меда је носилац сертификата, а ми смо подизвођачи. Радимо да то буде група од хиљаду кошница и тај органски мед би се пласирао на ино-тржиште – прича овај пчелар и упозорава да нажалост, оно што од меда из Србије ваља извозимо, а што не ваља догађа се да понекад увозимо и дајемо својој деци. У процесу сертификације у којој су пријепољски пчелари пар година контроле су ригорозне, најављене и ненајављене... Услов број један јесте да пчелињак буде на незагађеном месту, односно да у близини од три километра у полупречнику нема магистрале, сметлишта, извора заразе, загађивача или фабрика. Услов за кошнице не представља бојење одређеним бојама, да нема ексера и да буду прохромске. Саће мора да буде органског порекла што се доказује папиром да је у питању органски восак који сами пчелари производе. Органски мед постиже знатно више цене. Питамо како је са откупном.
-Откупна цена меда у Србији још није формирана. Протекле године била је 4 евра за багрем, 1,9-2 евра за сунцокрет – наводи Мирсад Хоџић уз објашњење да се ливадски мед не откупљује. У 2018. години Србија је извезла меда у вредности од близу 13 милиона долара, а да има сертификат као органски што фактички и јесте, та цифра била би најмање 30 одсто већа, а можда и дупло. Пријепољски пчелари добро су прошли протекле зиме што се тиче стања у кошницама.
-Протекла зима била је јако погодна за пчеларе, релативно блага и без дугих периода кад пчеле не могу да опште са природом. Пчелињаци су изимили јако здрави. Није било губитака осим у пар случајева и ово је једна од бољих година како су пчелари прошли период зиме – прича Мирсад. Током ванредног стања било је проблема због кретања, поготово код старијих пчелара, али су касније добили прећутно одобрење МУП-а за кретање са чланством картом СПОС-а по моделу за пољопривреднике. Млађе колеге су помагале старијим пчеларима и једни другима прискочили у помоћ тако да ни овога пута није изостала традиционална пчеларска солидарност. Надамо се ускоро да ће стићи и очекивани папир за органски мед и већа зарада за труд и марљивост пчелара у сарадњи са природом.
Učitavanje komentara...