Како ауторка изложбе наводи пред ужичком публиком је око 500 експоната. То су манифест покрета, примерци часописа „Зенит“, репродукције дела унутар њега, али и уметничка дела из приватне колекције Љубомира Мицића, цртежи његове супруге Анушке, приватне фотографије и преписке које указују на интернационални значај покрета између осталог.
- Ова грађа која је пред нама у пет сала Градске галерије припада заоставштини Љубомира Мицића која се чува у Народном музеју Србије. Она је доспела у фонд Народног музеја Србије неких десетак година након његове смрти, дакле 80-их година, заједно са изузетно богатом колекцијом уметничких дела, која броји преко 300 радова највећих светских авангардних имена и не само њих. То је колекција од које се Љубомир Мицић никада није одвајао за свог живота - истакла је Љубеновић.
Покрет је настао на оштрој критици наслеђа које је довело до Првог светског рата и великих страдања. У том отклону часопис је био замишљен као интернационална ревија за уметност и културу и излазио је од 1921. до 1926. године, прво у Загребу, а затим у Београду. Забрањен је због текста „Зенитизам кроз призму марксизма“.
У часопису су објављивани манифести, репродукције авангардних дела ликовне уметности, књижевни текстови, есеји, као и уметничка и друштвена критика. Један од оснивача овог покрета био је и први филмских критичар на овим просторима, Бошко Токин. Мицић и Токин се уз француског књижевника Ивана Гола сматрају оцима зенитизма.
Љубеновић наводи да је прва изложба која се свеобухватно бавила зенитизмом приређена у Народном музеју Србије 1983. године, а затим, поводом сто година од појаве часописа, 2021. године.
Поставка је ужичкој публици представљена уводним, сценским наступом о Мицићевом животу под називом „Надфантастични зенитистички портрет“, у извођењу поетско-музичког покрета „Вазда било“.
Директор галерије, Зоран В. Цветић, истакао је да је ова изложба драгоцена не само зато што спаја више уметничких дисциплина, већ и што на најбољи могући начин представља стваралачку синтезу Љубомира Мицића.
- Тај непоновљиви естетски амалгам књижевности, сликарства, графичког дизајна, позоришта, филма, џеза и архитектуре у поставци историчарке уметности Драгане Љубеновић, наше дугогодишње драге гошће и сараднице, на изванредан начин показује како се историјска авангардна и књижевна историја прожимају. Манифест и уопште филозофија зенитизма Љубомира Мицића у духу међуратне епохе у којој је зенитизам настао у дослуху са авангардним уметничким покретима тог доба, као што су дадаизам, надреализам, футуризам и експресионизам, на овој изложби дишу пуним плућима – рекао Цветић.
Како је додао, у густој мрежи преписке коју је Мицић водио налазе се имена Пикаса, Бертолда Брехта, Исидоре Данкан, Кандинског, Тита Мондријана и Маринетија, уз имена домаћих уметника, Станислава Винавера, Лазара Трифуновића. Међу њим је и име једног Ужичанина, студента права Будимира Селаковића. Селаковића је интересовало колико кошта друго годиште часописа на које је желео да се претплати и тако допину колекцију уз претходно годиште.
Изложбу прати и приказ „Мрежа коресподенције Љубомира Мицића“, ауторке Сање Секељ са Института за историју уметности из Загреба, који указује на међународни значај зенитизма и на могући утицај овог правца на рад многих страних уметника са почетка 20. века.
Изложба „Подручје зенитизма“ ужичкој публици биће доступна до 5. новембра.
Učitavanje komentara...