У претходном тексту смо изнели податке о броју наставника и професора матерњих језика у Србији и податке у којим образовним установама се таква настава одвија, као и предлоге за повећањем наставног кадра. У овом другом тексту серијала ,,У духу матерњег језика” разговарамо са наставницом Делоријом Шошдеан, наставницом румунског и латинског језика.
У последње време примећен је значајан пад интересовања за матерње језике, књижевност и националне културе, што представља озбиљан изазов за образовни систем у Србији. Иако припадници националних мањина имају право да њихова деца похађају наставу на матерњем језику, проблем недостатка наставног кадра постаје све очигледнији. Осим тога, све је мање и наставника српског језика и књижевности, што додатно отежава ситуацију.
У разговору са Делоријом Шошдеан, наставницом румунског и латинског језика, истражујемо кључне факторе који доприносе овом опадању, могућности мотивисања младих и улогу коју различите заједнице могу играти у овом процесу. Циљ нам је да доприносимо разумевању предности образовања на матерњем језику и олакшамо младима одлуку да се посвете овој важној професији. У времену када интересовање за студирање матерњих језика опада, Делориа Шошдеан, наставница језика у Гимназији „Михајло Пупин“ у Ковачици, истиче да су изазови који прате ову професију, пре свега, везани за могућности запошљавања.
„Један од кључних фактора је питање запослења, јер млади осећају да студирање матерњег језика не нуди перспективу на пословном плану,“ наводи Шошдеан. „Зато се често опредељују за друге области које им пружају веће шансе за запошљавање.“
Шошдеан верује да би стипендирање могло бити снажан подстицај за будуће студенте матерњих језика. „Један од начина за побољшање мотивације младих јесте обезбеђивање стипендија од стране Националног савета,“ додаје она, истичући да би то могло привући више младих ка овој професији.
Иако сматра да постоји подршка државе за образовање на матерњем језику, Шошдеан верује да увек има простора за напредак. „Простора за побољшање увек има. Имамо подршку државе, али је веома важно колико се Национални савет залаже за образовање,“ наглашава она.
Што се тиче локалних заједница и родитеља, Шошдеан не види значајнији утицај са њихове стране у решавању овог проблема, истичући да улогу у овом процесу пре свега треба да преузму институције и образовне установе. Када су у питању конкретне мере, предлаже да држава уведе додатне стипендије за бруцоше и студенте матерњих језика, што би могло допринети повећању броја будућих наставника.
На питање о ширем контексту очувања културе, Шошдеан потврђује важност промовисања матерњег језика као елемента културног наслеђа, наглашавајући да би тај приступ могао подстаћи веће интересовање младих за ову професију.
„Да, сигурно,“ закључује она. „Посматрање матерњег језика кроз призму очувања културе може допринети већем интересовању младих за овај позив и учинити да образовање на матерњем језику постане привлачнија опција за студенте и њихове родитеље.“
Закључујемо, образовање наставничког кадра за наставу на језицима националних мањина кључно је за очување језичког и културног идентитета ових заједница. Квалитетни наставници доприносе развоју језичке писмености и разумевања међу ученицима, што је од суштинског значаја за њихову социјализацију и интеграцију у ширу друштвену заједницу. Такође, образовани наставници стварају темеље за будуће генерације, осигуравајући да се језици националних мањина не забораве и да се настави са њиховим учењем и развојем.
Држава и институције треба да уведу стипендије и финансијску подршку за студенте наставничког усмерења, како би мотивисали више младих да се образују за наставу на матерњим језицима. Такође, важно је развијати програме обуке и професионалног усавршавања за постојеће наставнике, као и прилагодити курикулуме који укључују матерњи језик и културу.
У наредном тексту на ову тему саговорник ће нам бити професор доктор Маринел Негру, члан Националног савета румунске националне мањине у Србији.
*** Овај пројекат је суфинансираниз Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медисјком пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Следи превод на румунски
Îнтребареа оцупăрии лоцурилор де мунцă - есенțиалă пентру вииторул цадрелор дидацтице але лимбии матерне
Îн артицолул антериор, ам презентат дателе деспре нумăрул де професори șи професоаре де лимба матернă дин Сербиа șи информаțии деспре институțииле де îнвățăмâнт îн царе се десфășоарă астфел де цурсури, прецум șи пропунери пентру цреșтереа нумăрулуи де цадре дидацтице. Îн ацест ал доилеа артицол ал сериеи „Îн спиритул лимбии матерне”, дисцутăм цу професоара Делориа Șошдеан, професоарă де лимба ромâнă șи латинă. Îн ултима периоадă, с-а обсерват о сцăдере семнифицативă а интересулуи пентру лимбиле матерне, литературă șи цултури наțионале, цееа це репрезинтă о провоцаре сериоасă пентру системул едуцаțионал дин Сербиа. Деșи мембрии миноритățилор наțионале ау дрептул ца цопиии лор сă партиципе ла цурсури îн лимба матернă, проблема липсеи де цадре дидацтице девине тот маи евидентă. Îн плус, тот маи пуțини професори де лимба сâрба șи литературă сунт диспонибили, цееа це фаце șи маи дифицилă ситуаțиа. Îн цадрул дисцуțиеи цу Делориа Șошдеан, професоарă де лимба ромâнă șи латинă, еxплорăм фацтории цхеие царе цонтрибуие ла ацеастă сцăдере, посибилитățиле де а мотива тинеретул șи ролул пе царе цомунитățиле диверсе ле пот јуца îн ацест процес. Сцопул ностру есте сă цонтрибуим ла îнțелегереа авантајелор едуцаțиеи îн лимба матернă șи сă уșурăм децизиа тинерелор персоане де а се дедица ацестеи професии импортанте. Îнтр-о периоадă îн царе интересул пентру студиереа лимбилор матерне сцаде, Делориа Șошдеан, професоарă ла Лицеул „Михајло Пупин” дин Ковацица, сублиниазă цă провоцăриле ацестеи професии сунт îн принципал легате де опортунитățиле де ангајаре. „Унул динтре фацтории цхеие есте проблема оцупăрии лоцурилор де мунцă, деоареце тинерии симт цă студиул лимбии матерне ну ле оферă перспецтиве професионале”, спуне Șошдеан. „Де ацееа, мулțи тинери алег алте домении царе ле оферă șансе маи мари де ангајаре.” Șошдеан цреде цă офериреа де бурсе ар путеа фи ун стимулент путерниц пентру виитории студенțи ла лимбиле матерне. „Унул динтре модуриле де а îмбунăтățи мотиваțиа тинерелор персоане есте офериреа де бурсе дин партеа Цонсилиулуи Наțионал,” адаугă еа, сублиниинд цă ацест луцру ар путеа атраге маи мулțи тинери спре ацеастă професие. Деșи цонсидерă цă еxистă спријин дин партеа статулуи пентру едуцаțиа îн лимба матернă, Șошдеан цреде цă îнтотдеауна еxистă лоц пентру îмбунăтățире. „Îнтотдеауна еxистă лоц пентру îмбунăтățири. Авем спријинул статулуи, дар есте фоарте импортант цâт де мулт се имплицă Цонсилиул Наțионал îн промовареа едуцаțиеи,” сублиниазă еа. Îн цееа це привеșте цомунитățиле лоцале șи пăринțии, Șошдеан ну веде ун импацт семнифицатив дин партеа ацестора îн резолвареа ацестеи проблеме, сублиниинд цă ролул принципал îн ацест процес ар требуи сă фие јуцат де институțииле șи унитățиле едуцаțионале. Цâнд вине ворба де мăсури цонцрете, еа сугереазă ца статул сă интродуцă бурсе суплиментаре пентру студенțии де ла лимба матернă, цееа це ар путеа цонтрибуи ла цреșтереа нумăрулуи де професори îн виитор. Реферитор ла цонтеxтул маи ларг ал пăстрăрии цултурии, Șошдеан цонфирмă импортанțа промовăрии лимбии матерне ца елемент ал патримониулуи цултурал, сублиниинд цă ацест тип де абордаре ар путеа стимула интересул тинерилор пентру ацеастă професие. „Да, цу сигуранță,” îнцхеие еа. „Привинд лимба матернă прин присма цонсервăрии цултурии поате цонтрибуи ла ун интерес маи маре дин партеа тинерелор персоане пентру ацеастă професие șи поате фаце едуцаțиа îн лимба матернă о опțиуне маи атрацтивă пентру студенțи șи пăринțии лор.” Îн цонцлузие, едуцаțиа цадрелор дидацтице пентру предареа îн лимба миноритățилор наțионале есте есенțиалă пентру пăстрареа идентитățии лингвистице șи цултурале а ацестор цомунитățи. Професории цалифицаțи цонтрибуие ла дезволтареа алфабетизăрии лингвистице șи îнțелегерии îнтре елеви, цееа це есте де импортанță фундаменталă пентру интеграреа лор îн цомунитатеа социалă ларгă. Де асеменеа, цадреле дидацтице формате црееазă фундаментул пентру виитоареле генераțии, асигурâнду-се цă лимбиле миноритățилор наțионале ну сунт уитате șи цă îнвățареа șи дезволтареа ацестора цонтинуă. Статул șи институțииле требуие сă интродуцă бурсе șи спријин финанциар пентру студенțии царе урмеазă професиа де цадру дидацтиц, пентру а мотива маи мулțи тинери сă се формезе пентру предареа лимбилор матерне. Де асеменеа, есте импортант сă се дезволте програме де формаре șи перфецțионаре професионалă пентру цадреле дидацтице еxистенте șи сă се ајустезе цуррицулумуриле царе инцлуд лимба șи цултура матернă. Îн урмăторул артицол пе ацеастă темă, интерлоцуторул ностру ва фи професорул доцтор Маринел Негру, мембру ал Цонсилиулуи Наțионал ал Миноритățии Наțионале Ромâне дин Сербиа.
Ацест проиецт а фост цофинанțат дин бугетул Републиции Сербиа – Министерул Информаțиилор șи Телецомуницаțиилор. Опинииле еxпримате îн ацест проиецт медиа сусțинут ну рефлецтă неапăрат позиțииле органелор царе ау ацордат фондуриле.
Превод на словачки:
Отáзка заместнаниа – кľúчовá пре будúцносť учитеľов материнскéхо јазyка
В предцхáдзајúцом теxте сме увиедли úдаје о почте учитеľов а професоров материнскýцх јазyков в Србску а информáцие о взделáвацíцх инштитúциáцх, кде са тието вyучовацие предметy вyучујú, ако ај нáврхy на звýшение почту учитеľов. В томто друхом теxте сéрие „В дуцху материнскéхо јазyка“ дискутујеме с учитеľкоу Делориоу Шошдеан, учитеľкоу румунчинy а латинчинy. В последнеј добе са позорује вýразнý поклес зáујму о материнскé јазyкy, литератúру а нáроднé култúрy, чо представује вáжну вýзву пре взделáвацí сyстéм в Србску. Ај кеď прíслушнíци нáродностнýцх меншíн мајú прáво, абy ицх дети навштевовали вyучование в материнском јазyку, проблéм недостатку учитеľов са стáва чораз зјавнејшí. Окрем тохо је чораз менеј учитеľов србскéхо јазyка а литератúрy, чо еште виац зхоршује ситуáциу. В розховоре с Делориоу Шошдеан, учитеľкоу румунчинy а латинчинy, скúмаме кľúчовé факторy, кторé приспиевајú к томуто поклесу, можности мотивованиа младýцх ľудí а úлоху, кторú мôжу рôзне комунитy зохрáваť в томто процесе. Циеľом је приспиеť к поцхопениу вýход взделáваниа в материнском јазyку а уľахчиť младýм ľуďом розходнутие веноваť са тејто дôлежитеј професии. В часе, кеď зáујем о штúдиум материнскýцх јазyков клесá, Делориа Шошдеан, учитеľка на Гyмнáзиу „Михајло Пупин“ в Ковачичи, здôразňује, же вýзвy спојенé с тоуто професиоу сú најмä спојенé с можносťами заместнаниа. „Једнýм з кľúчовýцх факторов је отáзка заместнаниа, претоже младí ľудиа цíтиа, же штúдиум материнскéхо јазyка им ненабíзајú перспектíву на трху прáце,“ ховорí Шошдеан. „Прето са часто розходујú пре инé области, кторé им понúкајú вäчшие шанце на заместнание.“ Шошдеан верí, же понука штипендиí бy мохла бyť силнýм поднетом пре будúцицх штудентов материнскýцх јазyков. „Једнýм зо спôсобов, ако злепшиť мотивáциу младýцх ľудí, је забезпечение штипендиí зо странy Нáроднеј радy,“ додáва, причом здôразňује, же бy то мохло прилáкаť виац младýцх ľудí к тејто професии.
Ај кеď поважује подпору штáту пре взделáвание в материнском јазyку за еxистујúцу, Шошдеан верí, же стáле је приестор на злепшение. „Приестор на злепшение ту вждy је. Мáме подпору штáту, але је веľми дôлежитé, ако са Нáроднá рада ангажује в области взделáваниа,“ здôразňује.
Покиаľ иде о миестне комунитy а родичов, Шошдеан невидí вýразнý вплyв з ицх странy при риешенí тохто проблéму, причом здôразňује, же хлавнú úлоху в томто процесе бy мали превзиаť инштитúцие а взделáвацие зариадениа. Кеď са пýтаме на конкрéтне опатрениа, наврхује, абy штáт завиедол ďалшие штипендиá пре првáков а штудентов материнскýцх јазyков, чо бy мохло приспиеť к звýшениу почту будúцицх учитеľов.
К ширшиему контеxту зацховáваниа култúрy Шошдеан потврдзује дôлежитосť пропагованиа материнскéхо јазyка ако сúчасти култúрнехо дедичства, причом здôразňује, же такýто прíступ бy мохол подниетиť вäчшí зáујем младýцх ľудí о тúто професиу.
„Áно, урчите,“ узатвáра. „Похľад на материнскý јазyк цез призму оцхранy култúрy мôже приспиеť к вäчшиему зáујму младýцх ľудí о тенто поволание а уробиť взделáвание в материнском јазyку атрактíвнејшоу воľбоу пре штудентов а ицх родичов.“
На зáвер, взделáвание учитеľов пре вýучбу јазyков нáродностнýцх меншíн је кľúчовé пре зацхование јазyковеј а култúрнеј идентитy тýцхто комунíт. Квалитнí учителиа приспиевајú к розвоју јазyковеј грамотности а порозумениу медзи жиакми, чо је зáсаднé пре ицх социализáциу а интегрáциу до ширшеј сполоченскеј комунитy. Окрем тохо взделанí учителиа вyтвáрајú зáкладy пре будúце генерáцие, забезпечујúц, же јазyкy нáродностнýцх меншíн небудú забуднутé а же са буде покрачоваť в ицх ученí а розвоји.
Штáт а инштитúцие бy мали завиесť штипендиá а финанчнú подпору пре штудентов педагогицкéхо замераниа, абy мотивовали виац младýцх ľудí веноваť са вýучбе материнскýцх јазyков. Је тиеж дôлежитé вyвíјаť школениа а професијнý розвој пре еxистујúцицх учитеľов, ако ај приспôсобиť курикулy, кторé захŕňајú материнскý јазyк а култúру.
В наследујúцом теxте на тúто тéму буде нашíм хосťом професор доктор Маринел Негру, член Нáроднеј радy румунскеј нáродностнеј меншинy в Србску.
Тенто пројект је сполуфинанцованý з розпочту Републикy Србско – Министерства информáциí а телекомуникáциí. Нáзорy вyјадренé в томто медиáлном пројекте немусиа нутне одрáжаť нáзорy оргáнов, кторé поскyтли финанчнé простриедкy.
Učitavanje komentara...