Харизматична, пуна енергије и идеја – пословна жена, мама двоје деце, некадашња јако успешна каратисткиња, данас тренер карате клуба ,,Рујно“. Разговор са Слађаном Вуловић потврда је да, уз добру организацију и вољу, можемо постићи много тога – са пуно оптимизма, уз осмех на лицу, успешно превазилазећи препреке пред нама.
Жеља да почнем да тренирам карате је настала од тренутка када сам одлучила да се супротставим дечацима из вртића који су све задиркивали, па и мене, а потреба да себе могу да заштитим довела је до тога да ме стриц упише на карате. Нисам била девојчица која је себе замишљала као балерину, јер сам темпераментна особа са изузетном количином енергије, што је додатно утицало да се одлучим да упишем карате. У почетку је то био спорт, који ја као мало дете нисам разумела, само је тај моменат да научим да се одбраним био пресудан да пожелим да се упишем. Тек касније, како сам расла, развила се та неизмерна љубав и схватање ове племените вештине која је за цео живот. Опет прелазак из такмичарске у тренерску улогу са собом носи и другу озбиљност која из велике страсти према овом спорту прераста у још јачу љубав која се преноси на ученике.
Не сећам се свог првог такмичења док сам се такмичила у дисциплини кате, али ми је још увек јасна слика у глави прве борбе. У такмичарском периоду свако признање има своју тежину, а врло радо се сећам освојених медаља на Првенствима и Купу Србије, званичним такмичењима Карате федерације Србије. Мој матични клуб је највише деловао на Републичком нивоу, али поред медаља са званичних такмичења посебно су ми драге и са међународног карате турнира „Златни појас“, који је у РС до данашњег дана остао најпрестижнији међународни турнир.
Увек сам после такмичења размишљала шта је то могло да се поправи и колико сам ја на то могла да утичем. Због свог темперамента пораз се дешавао и због дисквалификације, јер тај неки моменат сви носимо у себи када знамо како треба да реагујемо, а опет све одрадимо импулсивно и то буде на нашу штету. Убеђена сам да је карате у великој мери утицао на формирање моје личности, јер се увек борим и у многим животним ситуацијама приступам као да је реч о још једном мечу у коме морам да победим.
Потребе које имају млади спортисти су разноврсне, а опет карате је специфичан спорт који захтева доста улагања, одрицања и подршке у сваком смислу. Породица, као први систем којем дете припада, представља незаобилазну основу за његов развој. Бављење спортом долази од породице, као и подршка за њихово истрајавање у спорту. Подршка је исто важна колико на почетку, тако и у професионалном спорту. Поред подршке породице код каратиста је изузетно важна подршка тренера, посебно у борилишту. Када се такмичар налази на татамију у борби, мора да постоји посебна веза са тренером. Поред тренинга, вежбе и знања, изузетно је важна подршка тренера кроз његов развојни пут. Немам рецепт и не поступам са свима исто, јер сваки вежбач је прича за себе, битно је да влада добра сарадња и енергија. Кључна ствар је и подршка локалне заједнице, а ми имамо срећу да живимо у општини где је посебно изражена брига за све спортисте и подршка у сваком смислу. То много олакшава, јер самим тим спортисти и родитељи су безбрижни.
Волим да радим са децом, пре почетка рада у клубу, радила сам као стручни сарадник за физичко васпитање у предшколској установи, што ми је била изузетна база и пракса за период који је уследио. У улози тренера сам од 2013. године. Почела сам врло амбициозно, а на путу је било доста изазова. Након оснивања клуба уследило је оснивање породице, где сам 2015. године добила сина, а потом 2018. године ћерку. Ниједног тренутка није лако, али је потребно успоставити равнотежу између обе стране. Када гледам из ове перспективе, прелазак у тренерску улогу није био очекиван, али ми је сада то све најнорамлнији след догађаја који је и требао тако да се одвија, јер је то позив који је за мене посебан животни успех где сам пронашла себе.
Да ли позиција тренера подразумева да будете, на неки начин, педагог и психолог?
Ауторитет је основ тренерског посла у спорту којим се бавим. Из моје праксе могу рећи да је однос према ауторитету често повезан са жељом да се буде као он, што се посебно може видети у односу чланова клуба према тренеру. Сматрам да је изградња здравог односа између тренера и такмичара веома важна за сваког појединца. Сваки спорт од атлете очекује дисциплинованост, поштовање ауторитета, стрпљење, посвећеност и способност контролисања негативних емоција. Овакви квалитети помажу спортисти да оствари своје циљеве, досегне свој пуни потенцијал и избори се са широким спектром животних изазова. Као тренер трудим се да пренесем своје искуство, позитивну енергију, амбицију и откријем нова решења за одређене проблеме, са којима се у датој ситуацији спортисти суочавају. Битно је да изградимо поверење које се стиче кроз године сарадње и међусобно упознавање кроз разне ситуације, које су разноврсне и сложене. Није лако изнети сваки покрет, правилност извођења вежбе, пратити план и програм према потребама и способностима спортисте, како би што пре остварили жељене резултате, јер све је то део континуиране психлошке припреме спортиста, који кроз време стичу све веће поуздање када схвате да имају безрезервну подршку.
„Рујно“ је клуб који сам подигла од темеља, почевши да радим са четири члана у сали, а сада, након девет година рада, броји око седамдесет чланова. Изузетно се поносим досадашњим радом и постигнућем у клубу, где је повезаност са првом генерацијом „Рујна“ најизраженија. Наступ на Светском првенству у Карловим Варима 2019. године био је више него учинковит, где су три такмичарке (Аћимовић, Радибратовић и Тодоровић) успеле да се домогну победничког постоља освојивши сребро и две бронзе. Током претходне године, док је још владала ситуација око корона вируса, освојили су преко 100 медаља. Ове године су изузетно стартовали и наступали скоро сваки викенд, освојивши прегршт медаља. Наступи на Купу региона, Купу Србије, Првенству региона и Првенству Србије посебно се вреднују, где су такмичари остварили значајне појединачне успехе. План за наредни период је до краја такмичарске сезоне одрадимо турнире из календара, а од септембра стартујемо са средњом групом која од следеће сезоне креће на такмичења, што значи да је план да дуплирамо број такмичара за следећу сезону.
Који су Ваши хобији и како волите да проводите слободно време?
Волим да сам окружена људима и да сам цео дан у покрету. За сада ми прија овај темпо, где поред свих обавеза ипак активно проводим своје слободно време. Спорт је саставни део готово сваке активности, где се трудим да сопствену децу усмерим ка здравим навикама и да са породицом проведем сваки слободан тренутак.
Савет за младе спортисте је да нема тајне успеха, јер је то резултат припреме, напорног рада и учења из неуспеха. Све што успех тражи од вас јесте улагање вашег времена, напора, труда и одрицања. Велики успех и остварење највећих снова тражи од вас све, целог себе и свог живота. Величина успеха једино је пропорционална количини вашег улога.
Učitavanje komentara...