Победници 22. по реду “Пршутијаде” у Мачкату су Петар Шопаловић, који је добио награду за најбољу говеђу пршуту и кобасицу и Драган Стојановић, чија је свињска пршута добила највишу оцену стручне комисије.
Награда за најбољу сланину припала је Николи Брковићу из Качера коме је додељено и највише признање “Пршутијаде” за овчју стељу. Контролу намирница извршио је Центар за истраживае намирница Београд, који је извршио анализу сувомеснатих производа који су конкурисали за награде.

На овогодишњем Сајму сувомеснатих производа који траје до недеље, 3. марта учествује девет произвођача из златиборских села, а место одржавања је порта Цркве Светог Илије у Мачкату, селу које је симбол за пршуту која се производи на традиционалан начин.
Петар Шопаловић каже да нечија пршута мора бити најбоља на “Пршутијади”. Ове године је то његова, али ту је и награда за кобасицу. Петар као и његов брат има двоје деце, породичан је човек и као најважнији састојак добре говеђе пршуте издваја – сировину, јер све зависи од квалитета меса од кога се прави.

- Важно је месо, затим да се усоли, обради, али и да се људски осуши. Овај процес траје два месеца – од сољења до сушења производа – наводи Петар који каже да је тренутно најтеже наћи добру сировину, квалитетну стоку – прича Петар који је трећа генерација која се бави пршутарством у својој породици.
Ђорђе Стојановић и његова снајка Бранкица позирају са првонаграђеном свињском пршутом. Кажу да се до добре пршуте долази великим трудом и радом и братском слогом. Ту је и надморска висина и сува букова дрва. Каже да нема проблема што се тиче сировине и да још у нашим крајевима има довољно квалитетних свиња тако да не недостаје добра сировина.

Никола Брковић, врсни произвођач из Качера занат је учио од свога оца Милије. Николине ћерке Андријане сећамо се као девојчице која са дедом позира у народној ношњи приликом најаве “Пршутијаде”. Данас је ова девојка која наставља дедин и очев породични посао изашла да прими две награде у име Брковића и Качера, за овчју стељу и сланину.

Сајам је прогласио отвореним председник општине Чајетина Милан Стаматовић који је рекао да је циљ локалне самоуправе даље унапређење и развој ове и сличних манифестација у општини.

- Очекујемо да ће Златиборски Еко-аграр врло брзо прерасти у Агробизнис центар. То је другачији вид удруживања за разлику од некадашњег задругарства које је изгубило значај. Желимо да организујемо произвођаче да се удруже по принципу акционарских друштава што су искуства савремених земаља које поштују своје пољопривреднике и зашто такво нешто не би могло да заживи и код нас? - рекао је Стаматовић који је најавио јачање инфраструктуре Агробизнис центра и позвао све на заједнички рад на јачању и популаризацији пољопривреде.

Ученици Угоститељске школе у Чајетини за све посетиоце “Пршутијаде” кували су прави качамак, а своје органске производе изложила је “Наша Златка” из Криве Реке.

Ова туристичко-привредна манифестација привлачи велики број посетилаца, посебно туриста са Златибора а цене су нешто веће него прошле године, говеђа пршута је 2.800 динара, свињска 1.800, кобасице 1.600, сланина 1.600, чварци 1.600 и овчја стеља 2.500 динара.

Организатори Сајма су Удружење произвођача сувомеснатих производа Златиборског округа, а суорганизатори општина Чајетина, Златиборски- еко аграр, ТО Златибор, Културни центар Златибор и Црквена општина Мачкат. Манифестацију је помогло Комунално-јавно предузеће “Златибор”.





Učitavanje komentara...