На брду Смрдључ на Чемерном код Краљева после градње приступног пута и довођења струје и воде почеће градња војничке спомен капеле која ће бити посвећена свим изгинулим ратницима на “Вратима спаса”, у биткама у којима су штитећи повлачење краљеве војске и 100.000 цивила долином Ибра своје животе положили ратници чувеног Ужичког пука.
На основу одобрења епископа Жичког Јустина да се војничка спомен капела на планини Чемерно посвети Светом Стефану Лазаревићу, Деспоту српском који се прославља сваке године 1. августа недавно је на планини Чемерно (врх Смрдључ) служен помен изгинулим ратницима Војске Краљевине Србије током Великог рата. Помен је служио протојереј ставрофор Љубинко Корићанац, парох каонски и протојереј Александар Бојовић, парох студенички уз саслужење студеничких монаха. Овом приликом је и одржана презентација пројекта капеле са фрескописом која би требало да почне да се гради и за коју постоји грађевинска дозвола. На служењу помена били су чланови Градског одбора за координацију активности за изградњу капеле као и потомци палих ратника из ивањичког, студеничког, чачанског, драгачевског и ужичког краја. Затим педставници Удружења потомака која негују традиције ослободилачких ратова Србије, удружења ветерана међу којима и ветерани 63. падобранске бригаде. У име града Ужица помену је присуствовао члан Градског већа за социјалну политику Слободан Грбић. Историјски час на врху Смрдључ одржао је Раде Вукосављевић, артиљеријски мајор у пензији, аутор едиције “Краљево у великом рату” и члан Градског одбора задужен за истраживачку делатност, публикације и предавања.
На овоме месту Четврти пешадијски пук, ужички за десет дана борби изгубио је 720 војника, официра и подофицира. Кота је неколико пута прелазила из руке у руку са обе странеза неколико дана ... Само за два дана изгубили су 108 војника у борбама 11. и 12. новембра, а рањено је њих 250.. На овом месту само за један дан од Берберовог поља до Смрдључа погинула су 624 аустроугарска војника. Ужички пук који се налазио у саставу Студеничког ископао је ровове и штитио одступницу. Историја овакву борбу није забележила - рекао је Вукосављевић на часу историје који нашао у Војно-историјском архиву комплетну документацију о овим борбама.
На брду Врановац, на Чемерну урађена је амбијентална учионица посвећена Ужичком одреду. На овој коти штитили су одступницу српске војске према Рашкој и Косову и Метохији ратници чувеног Ужичког одреда, до 1915. године Ужичка војска.
Битка на Чемерну била је последња одбрана главнине српске војске и врховне команде на челу са старим краљем Петром којој је претходило неколико битака међу којима и на Врановцу против аустроугарских и немачких трупа од 6. до 13. новембра 1915. године у околини Краљева и у којима је за само неколико дана страдало преко хиљаду српских војника. Највећа страдања на овом простору поднели су ратници из Четвртог пешадијског пука другог позива и Четвртог пешадијског пука трећег позива.
Тих дана против аустроугарских и немачких окупаторских трупа на брду Врановцу и на околним положајима борили су се и гинули српски војници мобилисани у Ужицу, Ивањици, Чајетини, Бајиној Башти, Пожеги, Драгачеву, Чачку… По заповести војводе Живојина Мишића Дунавска дивизија другог позива била је појачана Ужичким одредом са задатаком да одсутно брани положаје на “Вратима спаса”.
Фото: Архива Р.Вукосављевић
Učitavanje komentara...