Пољопривреда Србије на Златибору

Саветовање агронома и пољопривредника окупило је више од 1.300 учесника из земље и иностранства. Доминантне теме су адаптација пољопривреде климатским променама, прецизна пољопривреда као и финансирање производње.

У Конгресном центру „Србија“ на Златибору почело је 54. Саветовање агронома и пољопривредника Србије и 46. Симпозијум пољопривредне технике.

Поздрављајући 1.300 учесника из земље и иностранства, директорица Института за ратарство и повртарство Светлана Балешевић Тубић рекла је да је та кућа скромно започела свој рад 1938. године као истраживачка станица а да је данас са више од 100 доктора наука Институт од националног значаја.

- Институт за ратарство и повртартво ради на оплемењивању биљака, развоју нових технологија и њиховом трансферу ка произвођачима. Крајњи циљ нашег рада је обезбеђивање сигурности у производње хране у Србији, рекла је Светлана Балешевић Тубић.

Она је додала да научници ове куће раде на стварању сорти и хибрида отпорних на климатске промене уз унапређење нутритивних својстава.

Декан Пољопривредног факултета у Новом Саду Недељко Тица рекао је да је пољопривреда код нас пред бројним изазовима: климатским променама, обебеђивању квалитетне производње семена, увођењем дигиталне пољопривреде, важности очувања ресурса попут земљишта и воде и постизања профитабилности у тој производњи.

Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Вук Радојевић рекао је да је традиционално саветовање агронома и пољопривредника на Златибору најзначајни скуп тог типа у нашој земљи и при том нагласио значај производње квалитетног семена.

- Од семена све почиње и од њега зависи прехрамбена сигурност земље. Међутим, према информацији из Семенарске асоцијације Србије, у производњи пшенице и соје употребљава се само 40% декларисаног семена, што је поражавајуће.

Радојевић је подсетио пољопривреднике да је Покрајински секретаријат за пољопривреду 18. јануара расписао прве конкурсе за доделу бесповратног новца за пољопривреднике и да нове конкурсе могу да очекују почетком фебруара. А за помоћ пољопривредницима ове године у оквиру покрајинског буџета издвојено је 7,8 милијарди динара.

Отварајући саветовање на Златибору помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Виктор Недовић истакао је да је доношењем Закона о науци и истраживањима започета целокупна реформа науке. Како је нагласио, на овај начин је преко Фонда за науку институционално решено финансирање ове области. Рекао је да ће крајем фебруара бити расписан позив у склопу програма Идеје а потом до краја године и програм Развој.

На Саветовању на Златибору највише је пољопривредника. Међу њима је и Радојка Дрпић из Куле. Њено газдинство производи пшеницу, сунцокрет, соју и кукуруз, а имају и фарму свиња. - Дошли смо да сазнамо више о размерама и утицајима климатских промена, да видимо шта је ново у понуди сорти и хибрида, али и пестицида. Има овде одличних стручњака. Све најважније сазнамо овде на Златибору.

Институт за ратарство и повртарство последњих година учествује у многим међународним пројекатима из групе Хоризон 2020, ФП7, ИПА и Цост. У овој години Институт ће организовати два велика међународна скупа посвећена сунцокрету и соји, а следеће године и крмном биљу.

Иначе, стручњаци Института за ратарство и повртарство за више од осам деценија рада створили су 1.350 сорти и хибрида од којих је 1.100 признато у 30 држава.