Драмске сцене које су сегмент докторске дисертације Хаџи Немање Јовановића, Свињски отац (редитељски поступак у праћењу ликова са глумцима професионалцима и аматерима) приказане су у оквиру Музеја на отвореном Старо село у Сирогојну 27. априла 2022.године. У њима су учествовали глумци аматери из Пожеге , Данијела Марић, Јелена Јанковић и Урош Тодоровић
Ови призори, приказани у традиционалном сеоском домаћинству из ужичког краја, показали су поремећене обрасце породичних улога, као и то како су разне животне ситуације могле пореметити релативно нормалан ток живота једне породице. Прва сцена је довођење трудне младе жене у домаћинство у којем живе мајка и син, друга сцена је жустра расправа између мајке и сина око останка младе жене у кући и трећа је приказ вербалног и физичког насиља које мушкарац упућује својој трудној жени и захтева да се детета одрекне, тј. да га се реши.
Традицијски видови живота ужичког краја тичу се патријархалног обрасца функционисања у оквиру породице, а који су видљиви и у савременој друштвеној средини. Потребно је најпре поменути да се у традиционалној средини углавном живело у заједницама, задругама. Те задружне породице биле су или очинске или братске. Оне су подразумевале суживот више генерација. Стога је било потребно да се и чврсто утемеље одређене породичне улоге, да постоји подела на женске и мушке послове. Њима је руководио старешина задруге и то је био мушкарац. Жена је могла бити старешина само у изузетним ситуацијама, кад нема мушког члана који би ту улогу могао да преузме. У једном домаћинству су готово увек живеле најмање три генерације. Све то је некад проузроковало комплексност међуљудских односа, мада се подразумевало да ће слога надвладати. Но, свакодневица је доносила разне изазове, па је било и примера базичне нетолеранције и неприхватања. Нажалост, у српској традиционалној средини је било честих примера несарадљивости на релацији свекрва-снаја. Неприхватање снаје која није по мајчиним назорима умело је да изнедри јако тешку породичну патологију. Клетве, ружне речи, отежавање животних услова, постајали би у оваквим ситуацијама свакодневица без могућег позитивног разрешења. Томе је доприносио и специфични однос на релацији мајка-син, који је, опет, са собом носио и едиповску тежину, јер је син имао посебан статус у патријархалним срединама. Ови односи управо су и приказани у изведеним драмским призорима у Сирогојну.
Комплексност женског положаја у дубоко патријархалним друштвима је веома широка и захтевна тема за анализу. Изведене сцене показале су разне емотивне буре са којима су се жене некада суочавале. Но, истакле су и то да је најштетније ако иду једна против друге. Мушкарци су, са друге стране, имали своје изазове у тим ситуацијама. Они су често били на амбивалентним позицијама са којима су се суочавали или кроз позитивне аспекте или, нажалост кроз изузетно негативне, како је овде и приказано.
Савремени друштвени токови променили су и породичне односе. Но, ми смо и даље патријархално друштво, које је своје функционисање пребацило у модерна времена, али са традицијским оквирима. Наук који би требало да понесемо је да сучељавања модерног и традицијског никако не треба да иду на уштрб међусобног потирања, већ на надопуњавање и афирмативно трансформисање.
Ивана Тодоровић, виши кустос, етнолог-антрополог
Učitavanje komentara...