Српска православна црква и верници данас обележавају празник Свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија – једне од најпоштованијих светитељки у православном календару. Иако није означен црвеним словом, овај празник се у цркви и међу народом веома поштује, уз бројне обичаје и веровања која се преносе с колена на колено.
Света Марина рођена је крајем трећег века, током владавине цара Диоклецијана, у Антиохији (данашња јужна Анадолија). Потекла је из незнабожачке породице, а хришћанство је примила већ са 12 година, због чега ју је отац – жестоки паганин – одбацио. Заветовала се да се никада неће удати и да ће свој живот посветити вери у Исуса Христа. Због одбијања да се уда и неодрицања своје вере, са само 16 година била је изложена страшним мукама, а потом погубљена мачем.
Њене мошти, које су сматране чудотворним и исцелитељским, вековима су биле чуване у Цариграду, док се данас њена рука налази у манастиру Ватопед на Светој Гори.
У народу, Огњена Марија важи за заштитницу жена и болесних, али и за "огњевиту" светитељку која кажњава огњем. Празник је нарочито важан у сеоским крајевима, где се верује да је Света Марина сестра Светог Илије – пророка који кажњава громовима. Према народном предању, она крије од брата када је његов празник да се не би од силне радости заборавио и разнео свет громовима.
Због велике силе коју јој народ приписује, верује се да Света Марина пали ватром све што се не поштује на њен дан – било да је то жито, сено или чак домови. Зато се на овај дан не раде никакви послови, посебно не на њиви, нити се користи игла, конац, или било какав алат.
Постоји и изрека: "Ко слави Огњену Марију, сигуран је у летину." Многи овај празник обележавају као крсну славу, посебно они који су имали штете од грома, пожара или олуја.
Učitavanje komentara...