Формирање јединствене информационе платформе је од значаја за транспарентност поступка сфинансирања медијских садржаја и јавно објављивање биографија чланова комисија, као и обавезујуће саветодавно мишљење Савета за штампу и РЕМ-а чиме се уводи и критеријум професионалних стандарда у раду комисија за оцену пројеката, све су то прихватљива решења, али досадашња пракса је показала да нема везе шта пише у законима и правилницима већ каква је примена и да ли трпи јавни интерес, речено је на скупу посвећеном овој теми. За пројектно суфинансирања локалних медија по први пут је орочено расписивање конкурса до 1. марта како би се спречило могуће игнорисање ове обавезе од стране локалних самоуправа.
“Пројектно суфинансирање локалних медија - како нам се пише” назив је округлог стола који је одржан у Чачку у оквиру истоименог пројекта Регионалне иницијативе (РИД).
У оквиру панел дискусије учествовали су Оliveра Милошевић, новинарка Политике и потпредседница Удружења новинара Србије (УНС), Небојша Савић, уредник Таковских новена из Горњег Милановца, Светлана Којановић, Удружење ЦЕМА Чачак, Стојан Марковић, уредник Озон пресса, Александар Ранковић, директор Радија Луна УЖице, Илија Петронијевић, власник ТВ5 Ужице, Жанка Ерић, новинар “Вести” Ужице.
На почетку скупа одржаног у Стартап центру НТП у Дому културе оцењено је да скоро десетогодишња пракса суфинансирања медијских пројеката није дала очекиване резултате у погледу утицаја државе и стварања амбијента за извештавање о темама од јавног интереса чак се претворила у супротност и средство контроле. На панелу је речено да конкурси служе и за дисципливовање неподобних медија, тако да се грађани с правом могу питати да ли је у фокусу јавни интерес финансиран новцем пореских обвезника или надокнада за извештавање о раду локалне самоуправе.
- Идеја пројектног суфинансирања била је првенствено заштита јавног интереса, да се новинари-истраживачи награде за додатни напор, али и да мали, често сиромашни локални медији после изласка државе из власништва лакше преброде тржишну утакмицу са богатим и великим медијима који често имају националне фреквенције и велике тираже – подсећа Жанка Ерић, новинарка ужичких “Вести” и додаје да је из године у годину ситуација постајала све гора и гора, а да је захваљујући налажења “рупа у закону” и свесрдну помоћ “медијских стручањака” у комисијама новац локалних самоуправа за пројектно суфинансирање све чешће одлазио на рачуне “медија” које препознајемо као фантомске портале и Током протока времена моћни људи са различитих страна политичког спектра нашли су начин да уђу у медије и да на локалним конкурсима овакви “медији” добијају средства, додаје она.
Суштина је да постоји огроман раскорак између онога што се говори, пише у закону и правилницима и ради у пракси, сложили су се учесници дискусије на којој су навођени примери злоупотребе и одсуства контроле трошења и правдања јавног новца укључујући и евалуацију пројеката.
Оliveра Милошевић, потпредседница УНС-а чланица Комисије за жалбе Савета за штампу каже да је пројектно суфинансирање болна тема за поједине медијске раднике, да бројне малверзације боле и изједају медијску заједницу, те да очекује да нови медијски закони помоћи да се колико – толико уреди област финансирања медија.
- Пројектно суфинансирање је на почетку замишљено као солидно решење у односу на оно што је претходило, али се та идеја претворила практично у супротност. Свуда где је могло, нашле су се рупе у закону и правилнику, па је дошло дотле да је постало неодрживо и неиздрживо за многе. Комисије су рак рана конкурса, а разни “ медијски стручњаци” у њима уништили су тај процес и довели до бесмисла. Морамо као медијска заједница бити јединствени у даљем процесу, следи нам доношење подзаконског акта - Правилника о суфинансирању медијских пројеката који прати нови закон. Ту су све оне финесе које могу да поново извитопере процедуре, то не смемо дозволити, - каже Милошевић. Она је упутила и речи критике с обзиром на квалитет пројеката који понекад стижу комисијама на оцену и поставила питање зар после десет година едукације, радионица и свих напора да медиј са добрим медијским пројектом конкурише нисмо достигли потребне капацитете за писање, јер и даље на адресе комисија понекад стиже све друго само не пројекти.
Небојша Савић, уредник “Таковских новина” наводи да када “први проблем” медија настане са локалном самоуправом следе и други међу којима је и минорна или никаква додела средстава на медијским конкурсима.
- Мала средина не трпи обавештеног човека, не трпи критичног човека. Власти ће некако да се боре са политичким противницима, али критичко мишљење је највећа опасност и зато су локални медији који држе до јавног интереса, мишљења и потреба суграђана, тамо где јесу, у веома незавидном положају – истиче Савић. Упитност састава изборних комисија, искуства и злоупотребе и током ове дискусије била је незаобилазна тема.
Светлана Којановић (ЦЕМА) каже да дуго година ово удружење не конкурише за пројекте било на републичком или локалном нивоу. Подсетила је на своје последње учешће у једној од комисија за пројектно суфунансирање медија.
- У оквиру приспелих пројекта требало је да буде подржан и пројекат једне потенцијалне телевизије, дакле телевизије у оснивању која би новцем за суфинансирање медијских садржаја требало да настане. Питала сам да ли они знају који су критеријуми и потребна документација за конкурс, окренула се и отишла. Конкурс је поништен и више оваквим стварима нисам желела да се бавим – испричала је своје последње искуство у раду комисије Којановић која предност даје моделу удруживања локалних медија и цивилног сектора на реализацији пројеката који годинама уназад примењује ЦЕМА. У вези компетентности комисија за оцену медијских пројеката Стојан Марковић, уредник чачанског Озон преса примећује да нико нема више медијских стручњака од Врања и Ниша, судећи по чланству у саставу комисија, а очекивало би се да то буду Нови Сад и Београд с обзиром на број становника.
- Проблематични су критеријуми за избор чланова комисија које су често састављене од лаика и људи са опскурним професионалним биографијама – каже Марковић и наводи да конкурси служе за постизање лојалности власти као нека врста “шаргарепе”.
Он додаје да је у протеклом периоду занемарен јавни интерес и да је идеја пре деценије била да локалне редакције које немају новца нити капацитета за сложенија истраживања баш на медијским конкурсима добију средства за то. Такође сматра да се на конкурсима “врте једне те исте теме” и да то више нема никаквог смисла. Напомиње и да новац за суфинансирање пројеката медији у значајном износу “враћају” у буџет кроз порезе и доприносе. На округлом столу наведен је податак УНС-а да се око 1,6 милијарди динара годишње потроши за пројектно суфинанирање медија од чега 310 милиона динара из републичког буџета. Током панел дискује је наглашено да грађани путем анкете треба да учествују у дефинисању тема које су од јавног интереса за одређни град или општину, јер се потребе разликују од средине до средине.
Власник ужичке ТВ5, Илија Петронијевић истиче да приликом доделе средстава треба водити рачуна и о гледаности, слушаности медија и читаности листа, јер није исто пласирати медијски садржај на било каквом медију. По њему истраживања кажу да конкретно у Ужицу недостају садржаји који се односе на економију, односно пољопривреду.
- Знамо колико људи живи од пољопривреде у нашем крају, само од малине. Сваке године добијамо списак медијских тема, говоримо о разним стварима, а само имамо једну радијску емисију о пољопривреди. Сматрам да су од локалних медија на тему европске интеграције други, републички медији који имају капацитет позванији да раде ове пројекте од нас – испричао је Петронијевић који се залаже да се теме на медијском конкурсу не “преписују” из године у годину.
- У контексту у коме говоримо о пројектном суфинасирању медија је и чињеница да медија има више него што тржиште може да финансира из комерцијалих извора, а локалне самоуправе не издвајају довољно средстава којима би се повећао број квалитетих медијских садржаја, сматра Александар Ранковић, директор и главни и одговорни уредник Радио Луне из Ужица.
Он оцењује да је “деценијски проблем и то да су медији финасијски и кадровски све сиромашнији”.
- Други проблем на који се све чешће скреће пажња је начин расподеле већ опредељених средстава из буџета и ту долазимо до питања ко су медисјки експерти који седе у комисијама? Нажалост све чешће се помиње и квалитет пројеката који се кандидују и поред тога што је јасно дефинисано да се редован рад и делом информисање не може финансирати на овакав начин. Све то отвара пуно питања, а све је мање конкретних одговора. Ко утиче, како се спроводи и коме се додељују средства? Искуства од града до града и од општине до општине су различита, али свима је заједичко да нико од медија није задовољан, само су узроци и последице другачије дефинисани – закључује Ранковић, уредник ужичке Радио Луне.
Циљ пројекта Регионалне иницијативе (РИД) јесте да се јавно укаже на недостатке и злоупотребе приликом доделе буџетских средстава и кроз дебате укаже како у пракси изгледају конкурсне процедуре, али и на то како би у пракси требало да изгледају другачије праксе у светлу примене новог Закона о јавном информисању који је у претрпео највише измена у домену пројектног суфинансирања медијских садражаја и што је процес који медијску заједницу највише боли.
“Пројектно суфинансирање локалних медија – како нам се пише” подржан је на овогодишњем медијском конкурсу Министарства информисања и телекомуникација.
Učitavanje komentara...