Победник Пршутијаде која се по 24. пут одржава у порти Цркве Светог Илије у Мачкату је Радомир Шопаловић из Мачката који је добио златну медаљу за најбољу говеђу пршуту. Награду је примиро његов син Небојша који наставља традицију прављења квалитетне пршуте у овом крају.
Награду за најбољу свињску пршуту добила је Косана Радојичић, такође из Мачката, мајка четворо деце која су укључена у производњу квалитетних сувомеснатих производа у познатом златиборском селу.
Никола Брковић из Качера је освојио златну медаљу на најквалитетнију сланину, Владимир Аничић за овчју стељу. а Марко Стојановић за најквалитетнију кобасицу, обојица су из Мачката.
- Мој деда Милојко је имао кућу, шталу и сушару и тако је све кренуло. Отац Радомир је направио прераду меса по ХАЦЦП-у и модернизовао производњу. Трудимо се да пршуту радимо на традиционалан начин и да квалитет буде добар. Наш крај је познат по ружи ветрова и најбоља пршута је од волова старости минимум четири-пет година – испричао нам је Небојша.
Шопаловић чија породица учествује на Пршутијади од њеног настанка и који је поред злата за пршуту носилац и сребрне медаље за најбољу сланину.
Овогодишњи Сајам окупио је 11 такмичара, а органолептичка и друга својства узорака меса оцењивали су стручњаци Центра за испитивање намирница Београд.
Организатори манифестације која ове године траје од 6. до 8. фебруара су Златиборски еко аграр и Удружење произвођача сувомеснатих производа Златиборског округа уз подршку Културног центра Златибор, Иновационог бизнис центра, ТО Златибор и под покровитељством Општине Чајетина.
Сајам је отворио председник Општине Чајетина Милан Стаматовић који каже да је обавеза локалних власти равномеран развој територије општине развој туризма на Златибору доприноси равномерном развоју општине.
Наводи да свако ко дође на Сајам пршуте може видети богатство у производима и истакао да је највеће у људима који су носиоци опстанка и развоја у мањим срединама.
- Старији знају како је било пре двадесет година, када није било инраструктуре, било рестрикција воде, струје, без асфалта, а данас свега тога има што некоме очигледно смета – навео је Стаматовић уз речи да је Чајетина једна од ретких општина у Србији која бележи пораст становништва и која успева да развојем туризма развија село улажући у инфраструктуру, пољопривреду, вртиће...Додао је да Општина Чајетина највише трпи критике на друштвеним мрежама због тога што никоме неће да поклони 10.000 хектара златиборске површине.
Директор Еко аграра Марко Марић каже да уколико нешто траје четврт века сигурно и вреди што је случај са „Пршутијадом“ на којој је 11 такмичара и 14 излагача.
- Битно је да развијамо ову манифестацију, јер је суво месо бренд нашег краја и део туристичке понуде. Озбиљна аграрна политика општине Чајетина, бављење пољопривредом и произвођачима, озбиљна средства која се пласирају кроз мере индиректно и директно доприносе и већем броју младих произвођача и новорегистрованој преради меса – наводи Марић.
Ево и цена: говеђа пршута 3000 динара, свињска 1.800, кобасица 1,400, сланина 1400, овчја стеља 2,500, чварци 1600-1700 динара, кавурма и пихтије 800 динара. Качамак за посетиоце сајма припремали су ученици Средње угоститељске школе и Млекара „Наша Златка“ из Криве Реке. Наступили су певачка група „Златибор“, мали здравичар Тодор Делић и трубачи.
Аплаузе публике својим доласком и посетом манифестацији измамила су деца вртића на Мачкату која су уз трубаче заиграла народно коло.
Učitavanje komentara...