- Као и у сваком послу било је тешких тренутака, јер није увек било довољно средстава. Буџет општине Чајетина је овакав последњих четири-пет година. Упркос континуинираном раду и стварању предуслова и амбијента за привлачење већег броја инвеститора буџет општине Чајетина не само пре двадесет, већ и пре десет година био је значајно мањи него данас. Међутим, када је било мање новца успевали смо да домаћинским располагањем општинске касе улажемо у инфраструктуру , јер смо знали да је она предуслов развоја врхунског туризма – каже за “Вести” Арсен Ђурић незаобилазни саговорник, личност која је учествовала у развоју златиборског туризма протеклих четврт века за коју је својствен рударски приступ сваком послу, озбиљност и одмереност у изјавама, и очекивање резултата најпре од себе, а тек онда од других.
Шта је била Туристичка организација "Златибор" двехиљадите, а шта је данас?
“Југо”, једна дрвена кућица од двадесет квадрата на аутобуској станици, Јово и ја.. Тај црвени “југо” са већ пређених 220 хиљада километара, колега Јово Павловић и ја, и то је пре две деценије била цела Туристичка организација «Златибор”са два запослена који су били и директори и возачи, који си утоварали рекламне материјале, а на сајмовима кували и кафе...Једноставно радили смо све, јер није имао ко други...Данас је Туристичка организација «Златибор” развијен систем са довољно младих људи. Пре свега вредних, школованих људи са завршеним факултетима који су ангажовани и раде и у маркетингу, али и увече помажу на Краљевом тргу када су концерти и друга дешавања, који шаљу слике за Златибора и извештавају о догађајима, увек спремни да одговоре захтевима које пред њих поставља врхунски туризам. Они су један од разлога успеха Златибора, њихов рад је за сваку похвалу и јако смо поносни на њих.
Кључни моменат је из 2001. године када смо се изборили да средства од боравишне таксе иду Туристичкој организацији за развој туризма, јер новац је предуслов да бисте било шта могли да урадите. Одмах смо интензивније кренули са промотивним активностима, штампањем каталога, проспеката, публикација, снимањем спотова, учешћем на сајмовима у земљи и региону... Уследио је почетак организовања Културног лета на Краљевом тргу, дочека Нове године на отвореном по угледу на развијене туристичке центре. До тада није било концерата нити манифестација током лета на Краљевом тргу и све су те активности и идеје дале значајан подстицај у маркетиншком смислу и допринеле доласку већег броја гостију.
Шта је најпре рађено на развоју туристичке инфраструктуре?
Кренули смо са уређењем Стопића пећине. Напомињем да је први одбор за уређење Стопића пећине формиран 1984. године, али су постојали проблеми са нерешеним имовинским односима и зато је све стајало. Од 2006. године кренули смо у процес решавања имовинских односа и годину дана касније почели уређење овог бисера природе, да би две године касније у њеним лепотама уживали први посетиоци. Током 2008. године почели смо изградњу своје куће, јер Туристичка организација «Златибор» није имала свој простор. Добили смо средства од Министарства туризма, изградили објекат и 2010. године пустили у функцију као пословни простор туристичке организације и инфо центар, док је ресторански део уступљен Угостититељско-туристичкој школи за потребе едукације ђака и направљени су смештајни капацитети. Следи градња ауто-кампа, зграде Културног центра, а за то време Туристичка организација «Златибор” постаје озбиљна институција и у погледу простора, броја запослених, кадровских потенцијала и заиста је на понос Златибора и српског туризма.
Без општине Чајетина и подршке свим пројектима њихова реализација не би била могућа ни раније, а ни данас. Промотивне активности ТО «Златибор» представљале су надоградњу деловања и рада општине Чајетина када је у питању инфраструктура. Рађени су електромрежа, водоводна и канализациона мрежа, постројење за прераду отпадних вода, уређење и изградња улица, пешачких и бициклистичких стаза. То су све биле значајне инвестиције које је општина радила, тако да су те инвестиције и промотивне активности привукле велики број приватних инвеститора, како оних који су градили хотеле, тако и људи који су градили апартманске комплексе високе категорије и све је то као у некаквом низу повлачило једно друго. Наравно круна свега, била је изградња «Голд гондоле” која је променила изглед и имиџ читавог места које добија нову димензију. Надам се успешнном завршетку актуелних планова од голф и фудбалских терена, аутомото дрома, до наставка гондоле. Реализацију очекујемо у наредне две до три године.
Које правило никада не заборављате као туристички посленици Златибора када је гост у питању?
Трудимо се да идемо корак напред без обзира што је Златибор апсолутни лидер домаћег туризма не само у погледу посете и смештајних капацитета. Добро нам је познато да гости очекују да приликом сваког новог доласка имају и неки нови садржај. Паралелно са радом на уређењу неких локалитета и дестинација у окружењу, од уређења водопада у Гостиљу, Стопића пећине и даље планирамо нове пешачке стазе и обележавање планинарских стаза за све оне који не желе да буду у урбаној средини какав је сада центар Златибора и који желе да буду у нетакнутој природи за десетак минута пешачења од центра. Ове године градићемо пешачку и бициклистичку стазу од почетне станице гондоле до Рибничког језера. Напомињем да Сушичка врела активирамо за водоснабдевање како би Рибничко језеро постало златиборско море са уређеним плажама и маринама и осталим садржајима карактеристичним за једно савремено купалиште.
У завршним преговорима смо са једном швајцарском компанијом за градњу аква парка на Златибору. Мислим да ће овај садржај употпунити богату понуду Златибора и још пријатнијим учинити боравак гостију на златној планини.
Требало је да прође доста година рада и улагања да би резулати сада били видљиви, верујемо да је било и тешких момената, да ли је увек буџет био пун као данас?
Наравно било је као у сваком послу и тешких тренутака, Није увек било довољно средстава. Буџет општине Чајетина је овакав последњих четири-пет година, али захваљујући континуинираном раду и стварању предуслова и амбијента за привлачење већег броја инвеститора буџет општине Чајетина не само пре двадесет, већ и пре десет година био је значајно мањи. Међутим, када је било мање новца успевали смо да домаћинским располагањем општинском касом улажемо у инфраструктуру, јер смо знали да је она предуслов развоја врхунског туризма.
Тешко... Уколико човек не води рачуна о својој историји и традицији то није добро. Трудимо се да кроз разне манифестације очувамо нашу традицију и културну баштину и да њене помало заборављене делове промовишемо по златиборским селима. Кроз
Вишебој у Јабланици чувамо од заборава вештине од бацања камена са рамена или приказујемо како изгледало превлачење трупаца воловима, на Сајму сувоменстаих производа у Мачкату тајне пршутарског заната, шљивовачкој “Ракијади” посетиоци имају прилику да виде како се прави добра ракија, Рожанство чува и негује певање извика... Сирогојно је одавно на светској мапи музеја и промовише старе занате. У питању су десетине сеоских манифестација уз наравно Сабор трубача као предтакмичење за Гучу. Кроз организацију Културног лета трудимо се да програм буде разнолик, од Симфонијског оркестра РТС-а, до концерата забавне, рок, поп и изворне народне музике, дечјих програма. Златибор нуди музичке садржаје за свачији укус и све генерације. И увек чува и промовише традиционалне вредности српског народа и његову културу, тако да ће глава које носе шајкачу на овој планини увек бити.
Немам ни једну дилему.када је у питању даљи развој Златибора и раста броја гостију, поменуо сам већ Рибничко језеро и гондолу и даље је велика заинтересованост инвеститора. Нема дилеме да ли ће Златибор и даље бележити повећан број гостију. Уколико имате на десетине хотела и апартманских комплекса високе категорије сви власници и менаџери кроз промоцију својих туристичких објеката промовишу и Златибор и доприносе да све већи број гостију долази на планину. Упркос светској кризи на Златибору се и даље интензивно улаже што све охрабрује за нове планове у туризму.
Незаобилазна је саобраћајна инфраструктура, а које питање на сајмовима туризма у иностранству не изостаје када је Златибор у питању?
На руку нам иде градња ауто-пута који ће надам се идуће године бити завршен до Пожеге. Захваљујући „Милошу Великом“ сада имамо бољу комуникацију и повезаност са остатком Србије што је предуслов за долазак већег броја не само домаћих туриста. Радује и расписан тендер “Аеродрома Србије” за извођење радова на аеродрому “Поникве” и искрено се надамо да ће у наредне две године тај аеродром коначно прорадити што је за нас веома значајно када су страни гости у питању. Вероватно не можемо ни претпоставити до каквог повећања броја гостију би дошло пуштањем у рад аеродрома „Поникве“. Моје прогнозе су да ће бити утростручен! То не причам напамет, јер прво што нас питају на сајмовима у иностранству јесте колико је од Златибора удаљен најближи аеродром... Златибор има врхунске смештајне капацитете, бројне садржаје за боравак гостију и много лепих дестинација у околини од Овчар Бање до Мокре Горе, Таре, Дрине, кањона Увца и то све треба искористи. Када аеродром почне да ради сигуран сам да ће бити значајно повећан број туриста и зато изражавамо спремност да га преузмемо на управљање, сами или са осталим општинама. Сматрамо да би као најзаинтересованија општина за његово покретање најбоље управљали „Пониквама“.
Зато што сам овде рођен и волим своје место. Био сам народни посланик у три сазива и у појединим периодима није ми било лако у скупштинској клупи, али сам знао да морам да браним интересе Златибора. У тих девет година доста времена сам проводио у Београду, али верујте, никада се не бих одселио са Златибора зато што мислим да је живот овде много квалитетнији него у престоном и великим градовима. На Златибору сада имате све, и школе, и вртиће, биоскоп, позориште, галерије, спортске терене и све вам је то доступно на три минута хода.
Učitavanje komentara...