Српска православна црква и верници данас славе Светог Симеона Мироточивог, родоначелника владарске династије Немањића која је српским земљама владала дуже од два века.
Свети Симеон је рођен као Стефан Немања у Рибници код Подгорице око 1114. године. Српски велики жупан био је од 1166. до 1196, када се изборио за политичку самосталност у односу на Византију, ујединио српске земаље и утврдио православље.
После повлачења са власти, замонашио се на великом државном сабору 25. марта 1196. године са супругом Аном у Цркви Светих Петра и Павла у Расу. За свог наследника одредио средњег сина Стефана Првовенчаног. Најстаријем сину Вукану оставио је на управљање Зету, Травунију, Хвосно и Топлицу, али је његов владарски положај подредио Стефановом.
Прву годину монашког живота провео је у манастиру Студеница. У новембру 1197. године, придружио се најмлађем сину монаху Сави на Светој гори. Тамо су, уз допуштење византијског цара, оживели запустели манастир Хиландар 1198. године. У овом манастиру ће Стефан Немања преминути у дубокој старости на данашњи дан 1199. или 1200. године.
Наредне године, Светогорски сабор канонизовао је Стефана Немању као Светог Симеона Мироточивог, јер су његове мошти точиле миро. Свети Сава је 1208. године пренео његове посмртне остатке у Рашку да би над њима измирио посвађану браћу Стефана Првовенчаног и Вукана, који су се борили око власти. Тада су мошти Светог Симеона положене у његову задужбину Студеницу, поред оца. У њој се, иако су преношене више пута, и данас налазе, десно од олтара у саркофагу.
Učitavanje komentara...