Сретење - Дан државности Србије

Један од најзначајних датума 15.фебруар не само у модерној српској историји него и у целокупној историји српског народа.

На збору у Орашцу 15. фебруара 1804. године на Сретење подигнут је Први српски устанак, као одговор на сечу кнезова. Та историјска прекретница почела је као буна против дахија. А 31 годину касније опет на Сретење у Крагујевцу је издат и заклетвом потврђен први устав Кнежевине Србије - Сретењски устав. Зато први и други српски устанак имају историјско место чиме су постављени темељи модерној српској држави.

Застава Кнежевине Србије из 1935.године позната као Прва застава у складу са Уставом била је описана као „отворено црвена, бела и челикасто-угасита“. Редослед боја на застави био је црвена-бела-плава. Грб који се налазио на застави описан је у 4. члану Сретењског устава као крст на црвеном пољу, са огњилима смештеним између кракова крста. Грб је био окружен зеленим венцем, са храстовим лишћем с десне стране и маслиновим лишћем с леве стране.

Сретење је православни празник, а у Србији је државни празник од 2002.године. Први пут ове године биће обележен као Дан државности и у Републици Српској, под слоганом „Саборност и понос 2025“ представљаће духовно јединство и слободарску традицију српског народа.

За празник Сретење везују се и многи обичаји и разна веровања као дан када се сусрећу зима и лето.

У Србији државни празник Сретење празнује се нерадно два дана 15 и 16. а ове године се помера због викенда и на 17.фебруар.