Од 2002.године када је усвојен Закон о државном празнику, у Србији се 15. фебруар -Сретење обележава као Дан државности. -Избор је донет на основу важних историјских догађаја који су започели на Сретење 1804. године као борба за национално ослобођење и обнову српске државности -Први српски устанак и 1835. године када је донет први нововековни Устав, којим су постављени темељи модерне српске државе. У Сретењу су се среле стара Светосавска и нова модерна Србија. Она стара је покренула борбу, а нова је озаконила -истакла је за “Вести” Снежана Недељковић, председник Друштва историчара Ужица.
Ови догађаји су од велике важности не само за Србе , јер су по својој суштини одраз идеала времена у коме су се одиграли и по свом карактеру превазилазе националне оквире. Срби су повели прву националну револуцију у Европи, која је била подстицај за околне народе.
Подвиг српског народа у мукотрпној вишевековној борби за ослобођење од Османске власти добио је своје епско обличје у тзв. Српској револуцији. То је одредница коју је немачки историчар Леополд Ранке дао за период који обухвата Први српски устанак, Хаџи Проданову буну, Други српски устанак , као ратни период (1804-1815) и мирнодопски период стицања аутотономије и доношења Сретењског устава (1815-1835). Српски сељаци су први после Француске револуције ослобођени феудализма.У таквој Србији је од 1804. до 1830/33.године порастао са 400.000 на 700.000 број становника.
Које се личности и догађаји издвајају?
Међу истакнутим личностима које су дале допринос овим успесима издвајају се Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка, Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка и Димитрије Давидовић, творац Сретењског устава. Наравно неизоставно је поменути и допринос руске дипломатије која је имала неоспорну улогу у добијању аутономије.
Као што Први и Други српски устанак чине целину, тако се и допринос њихових вођа не може посматрати одвојено. Свако у свом домену дао је максималан допринос. Државе најчешће нестају у рату, па се ратом и враћају. Одлука о подизању устанка донета је 1804. на Сретење. Празник који сведочи да Господ испуњава дата обећања и надахњује Духом Светим оног ко га призове. Тако је сељачка буна, не случајно, добила Карађорђа за вођу. Храбар, принципијелан, честит и одлучан, изузетних војничких способности, таквих да се супротстави царској војсци и претвори рат у српску варијанту француске револуције. Војнички успеси задивили су и Наполеона који у то време прекраја Европу, али одбија помоћ Карађорђевим устаницима. Током девет година ослобођена је територија Београдског пашалука и шест околних нахија, а српски народ турског феудализма . У рату није било времена за дипломатију. Ипак у Карађорђево време у Србију продиру идеје француских филозофа просветитеља које су коренито промениле живот и друштвене односе у Европи, а и у Србији.
Изградња устаничке Србије одвијала се захваљујући ученим људима из јужне Угарске. До 1808. устаничка Србија је успела да стекне за савезника велику силу Русију и успешно контролише ослобођену територију, да формира прве органе војне, цивилне и судске власти, оснује Велику школу 1808. године (зачетак данашњег Универзитета у Београду), донесе прве уставне законе. Одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета као централног органа власти донета је у војном логору код Ужица, а формално је конституисан на скупштини у Борку 1805. Његовом реорганизацијом 1811. уведена су министарства – попечитељства.
Које су историјске тековине и Првог и Другог српског устанка?
Иако је доживео слом, Први српски устанак оставља значајне тековине на основу којих ће Милош Обреновић моћи да води активну дипломатију за постизање аутономије . Букурештанским уговором из 1812.године српско питање је први пут интернационализовано. Русија је постала покровитељ Србије и незаобилазна у решавању српско-турских спорова. То ће српској депутацији у многоме олакшати преговоре у Цариграду, који нимало нису били лаки. Други устанак не траје дуго, од априла до октобра 1815. године а завршава се усменим споразумом Милоша и Марашли Али- паше о двојној српско-турској управи, чиме Србија постаје полуаутономна.У наредних 15 година уз помоћ Русије,оштроумни Милош Обреновић успева да за Србију добије потврду широке аутономије, а себи наследно кнежевско достојанство по принципу српске средњовековне традиције –примогенитуре (важно због јачања прерогатива српске државности) и да Србији припоји шест околних нахија које су ослобођене у Првом устанку. Све је то потврђено Хатишерифима из 1830. и 1833. године.Сликовито речено, у Карађорђево време устаничкој држави су постављени добри темељи, а у Милошево доба надградња је ,,укровљена“.
Шта је карактеристично за владавину Милоша Обреновића?
Као што је Карађорђе имао урођени војнички таленат, тако је Милош поседовао изузетан осећај за преговоре са Турцима .Као што је у ратном периоду била неопходна гвоздена дисциплина, тако је послертаном Србијом морао управљати неко ко је разумео дух времена и имао вештине неопходне за победе у миру. Био је одлучан, упоран и непоколебљив у вођењу дипломатије. Милош је одлично познавао турски менталитет. Знао је да ,,пара врти где бургија неће“и умео је да то искористи. Од почетка владавине кнез Милош влада аутократски, сличније источном, деспотском облику монархије него западном.Захваљујући монополу у трговини, умешним руковањем државним финансијама, постаје најбогатији човек на Балкану, да је могао вршити позајмице и самом султану. Ни са својим Србима му није било лако. Србија је до 1835. била полуфеудална држава. Српски народ који после ослобађња од турске власти, још не схвата суштину државе, тешко прихвата и српке порезе иако су они у односу на турске били поштеније разрезани и прикупљани. За њих је имао тактику ,,затежи и попуштај“. Временом ојачала олигархија,тражила је поделу власти. Изложен притиску да донесе Устав Милош је оклевао, а онда дозволио.
Који је значај Сретењског устава?
Био је то први Устав једне државе на Балкану. Написао га је за само двадесет дана Милошев секретар, Димитрије Давидовић, а обнародован је у Крагујевцу. Србија је потврђена као наследна монархија и добила своје државно знамење-заставу и грб. У периоду од 1833-1835.године феудалне дажбине је сакупљала српска држава уместо спахија. Превага да се турски феудални систем не замени српским донета је током рада Сретењске скупштине одлуком да се све дажбине слију у порез од 6 талира годишње које би порески обвезници плаћали у две рате.Званично укидање феудализма у Србији било је на Ђурђевдан 1835.године. Сретењски устав је написан на изразито демократским начелима, где се истиче идеја о потреби постојања Устава као највишег правног акта у држави, идеја о независном судству, где се гарантују личне и имовинске слободе, једнакост пред законом без обзира на националну и верску припадност, где је предвиђена подела власти на извршну, судску и законодавну, где Народна скупштина одлучује о порезу, где је сваки Србин господар свог имања, а свако ко ступи на тло Србије, иако је био, престаје да буде роб...
Тако либералан у феудалном окружењу, Сретењски устав није заживео. Против су биле Турска, Русија, Аустрија које свом народу нису подариле такве слободе.
И на крају, које су све заслуге Димитрија Давидовића?
О улози Димитрија Давидовића, у спољној политици Србије у периоду од 1826.до 1835. године сликовито говори надимак којим су га називали Срби из Аустрије ,,Милошев Метерних“. Он је дефинисао циљеве Србије који су требали ући у Хатишериф и био присутан уз депутације које су водиле преговоре, узимао улогу у изградњи српских институција, по угледу на Француске, радио на изградњи канцеларије кнеза –која ће бити нека врста прве српске владе у којој ће сваки попечитељ (министар) имати свој кабинет и бити задужен за конкретну делатност ( а не, као до тада, да раде само оно што им Милош каже), основао је прве дневне новине- Српске новине, формирао библиотеку, писао законе о локалној самоуправи...Није био русофил, већ изразити поборник француске политичке културе. Укидањем Сретњског устава уклоњен је из државне службе и његов творац. Са Милошем Обреновићем, Димитрије Давидовић је остао у добрим односима до смрти 1838.године, а исте године Милош одлази са власти.
-Дан државности је прилика да сваки град осване окићен државним симболима, да изгледа свечано. Да се одржавају свечане академије или пригодни културни програми у којима би били укључени и ђаци и студенти. Тако се од најранијег узраста развија емпатија према традицији и стиче осећај припадности.
Слобода и властита држава је тековина предака коју смо обавезни да чувамо у миру, да нам се не понове трагичне странице историје у којима смо је враћали ратом. Данас је више него икад потребно подстицати оживљавање државотворне енергије уз помоћ расположивих капацитета. Треба осветљавати примере племенитости и пожртвовања неопходних у очувању државотворних, културних и људских вредности. Наша историја је препуна садржаја из кога се могу извући значајне поуке.Управо ови догађаји, везани за Дан државности пружају примере јединственог националног подвига. Треба покренути све снаге да Србија не буде земља из које се бежи, него отаџбина за коју се бори-нагласила је Недељковић.
Učitavanje komentara...