Данас Српска православна црква и њени верници обележавају један од 12 великих хришћанских празника – Преображење Господње, посвећен догађају када се, према јеванђељу, Исус Христос преобразио на Гори Тавор пред својим ученицима, засијавши лицем као сунце и одећом белом као снег.
Овај празник има посебно место у православној традицији, јер представља тренутак када се божанска природа Христова учинила видљивом.
Преображење се увек слави у време Госпојинског поста, па је празнична трпеза посна, али се дозвољава риба и вино. На крају литургија у православним храмовима широм земље, освештава се грожђе као симбол духовне и материјалне плодности, а у крајевима где нема винове лозе – друго воће.
У многим местима у Србији празник се прославља и кроз црквене вашаре, народно весеље и саборе.
Поред верског, Преображење има и богато народно предање. Сматра се прелазним даном из лета у јесен, када се „преображава“ природа – лишће почиње да жути, вода постаје хладнија, дани краћи, а ноћи свеже. Стара изрека каже: „На Преображење се преображава и гора и вода“.
Народни обичаји везани за овај дан су бројни: жене везују црвени или бели конац око руке и замишљају жељу, верујући да ће се она испунити ако се конац не прекине. Према веровањима, тог дана не ваља спавати преко дана, јер се верује да ће онај ко то учини бити поспан целе године. Такође, не треба ни плакати, како туга не би пратила кроз целу годину.
Занимљиво је и веровање да је Преображење последњи дан за купање у рекама, јер се након тога вода „преображава“ и постаје хладна.
У народу се верује да ако је на данашњи дан лепо време, следећа година неће донети добру летину, док облачно или кишовито време најављује родну годину.
Učitavanje komentara...