Српски ДНК

Представници Друштва српских родословаца “Порекло” из Београда одржали су трибину под називом “Генетичко порекло Срба” у Историјском архиву Ужице. Група ентузијаста које је занимало своје порекло основала је Друштво 2012. године, а затим покренула Српски ДНК пројекат. Последњих десетак година генетички тестови постају најважнији за расветљавање прошлости и откривање порекла. Друштво сада окупља око 400 чланова и Српски ДНК пројекат је највећи у Европи јер има преко 5000 тестираних мушкараца.

Ужичанин Милан Рајевац, шеф Српског ДНК пројекта рекао је за “Вести” да је и њега занимало порекло и да у почетку није знао за ове тестове. Своје истраживање почео је кроз литературу, а касније су му помогли управо клинички тестови. На основу досадашњег рада већина људи заинтересовала се за пројекат и Друштво. Податке о свом пореклу прикупљао је из разних родослова, књига, пописа и дошао до почетка 18. века али није имао податке којој хаплогрупи припада а онда је кроз овај пројекат и тестирање пронашао неколико рођака из Западне Србије и Северне Црне Горе који нису били у литератури коју је истраживао.

-Конкретно по Y(ипсилон) ДНК хромозому могу се тестирати само мушкарци и то су најсложенији тестови. Чињеница је и да се код нас више мушкарци интересују за своје порекло. Резултати показују да су Срби као и сви европски и светски народи мешавина тзв.хаплогрупе, а карактеристично је да су групе настале пре десетак хиљада година, док су нације настале у последњих 1000-2000 година-објаснио је Рајевац.

Јовица Кртинић, председник Друштва српских родословаца “Порекло”истакао је на трибини да се баве широком палетом родословних тема, а највећи део чине видљивим преко портала poreklo.rs који је водећи у овом делу Европе. Друштво поседује и ризницу дигитализованих књига са 4500 наслова родословног карактера.

-Ми ово што радимо је наша добра воља и колега из научног сектора без институционалне подршке. Чланови друштва су археолози, историчари, лингвисти а највише је инжењера, архитекти, машинаца и свако на свом нивоу доприноси од дигитализације до генетичких истраживања, а све нас повезује љубав према родослову-нагласио је Кртинић.

Под окриљем пројекта 2015. године направљен је водећи светски софтвер Y-ДНК предвиђач хаплогупа-НевГен, аутора Милоша Ћетковића и Вуксана Пејовића који су га практично дали на коришћење целој светској заједници. Генетичка генеалогија не користи термине немачка, српска или турска генетика јер ниједна нација није генетички хомогена. Зато се користи израз хаплогрупа а примењује се у водећим светским институцијама које се баве генетичким истраживањима.

Најважнија открића су да сви мушарци на целом свету потичу од једног који је живео пре 200-300.000 година и у научним круговима се назива генетички Адам по узору на библијског Адама. Сваки пут кад се код његових потомака догоди мутација на Y хромозому формира се “нова грана на стаблу”. Догађало се стотине и хиљаде мутација и свака од тих грана има специфичан низ мутација и за мушку популацију која поседује идентичан низ каже се да припају истој хаплогрупи.Има око двадесетак хаплогупа и назване су словима абецеде, а И2 је карактеристична за балканске народе.

И код Срба је доминантна хаплогрупа И2 и њој припада скоро 38 одсто, а везује се за Јужне Словене. Најстарија група има 2300 година тзв. И2 Динариц и обухвата Херцеговину, Јужну Далмацију и Западну Србију. Сваки четврти мушкарац Србин припада тој хаплогрупи и њена старост је у распону од 1600-1800 година и бележи највећу разноврсност.То доказује да је била једна од доминантних српског средњовековног племена које је населило наше просторе.

На трибини су наведени подаци из истраживања порекла тестираних из ужичког краја и где постоји њихова повезаност.

Узорак 124 тестираних из Ужица, Чајетине, Косјерића, Ариља, Пожеге и Бајине Баште потврђује да је ужички крај насељаван највећим делом са простора Старе Херцеговине. За тестирање се узима презиме, крсна слава, село и хаплогрупа која је утврђена. Примера ради, код презимена Бучевац установљене су две гране које припадају истој групи, али нису директно сродне, а разликује се што једни славе Стевањдан а други Никољдан. Код Селаковића и Ђокића је утврђено да су сродни јер су из истог села и славе исту славу. На трибини је наведено да сердар Јован Мићић потиче од Селаковића из Кремана, а то је утврђено пре два месеца код тестираног потомка сердара Мићића.

У Ужицу је један од присутних и тестиран како би дошао до сазнања о свом пореклу.

Додајмо, с обзиром да постоји интересовање за ову област у плану је да се са радом Друштва и реализацијом пројекта уз тестирање организују скупови и у другим градовима и суседним државама.