-Поред рада на стварању услова за самосталан живот, неопходно је паралелно радити и на освешћивању могућности особа са инвалидитетом, оснаживању и подршци у организовању различитих радионица које се пре свега баве развијањем вештина самосталног живота. Надамо се да ће и ова, комплексна али неопходна, услуга социјалне заштите једног дана бити имплементирана у нашем граду-истиче Биљана Суботић, социјална радница, координатор и ПР Инфо центра за особе са инвалидитетом
Епидемија коронавируса се неминовно, одразила и на рад и активности организација особа са инвалидитетом. Промена коју смо сви осетили изазвала је бојазан код одређеног броја чланова, као и њихових сродника па су се и њихове активности и посете удружењу у том периоду проредиле. Тај страх је и оправдан, с обзиром да и особе са инвалидитетом припадају осетљивој односно ризичној групи људи. Организовали смо психо-социјалне радионице подршке кроз групни и индивидуални рад за све којима је требала подршка. Сада удружења функционишу по устаљеном начину рада, тако да су се све активности вратиле „на старо“, наводи за Биљана Суботић, дипломирана социјална радница, координатор и ПР Инфо центра за особе са инвалидитетом Ужице
Непосредно, пре почетка епидемије, започели смо и реализацију пројекта имплементације и развоја нове услуге социјалне заштите на подручју града Ужица - „Инклузивни центар“, али смо уз разумевање донатора у датом тренутку успели да премостимо тај изазован период за све нас и услугу отпочнемо и успоставимо када се епидемиолошка ситуација мало ублажила.
Које бисте активности издвојили?
Удружење дистрофичара Златиборског округа и Удружење инвалида церебралне и дечије парализе већ дуго организују различите активности и манифестације у оквиру редовних или програмских активности. Поједине манифестације су већ постале традиционалне и препознатљиве и ван нашег града. Пре свега, манифестација „Кикини дани“, установљени у знак сећања на Тијану Петровић Кику, колегиницу, пријатељицу, активисткињу, чланицу Удружења дистрофичара Златиборског округа. Важно је подсетити да је Кика била први ПР-а Удружења. Затим, у последње време издвојила бих и изложбу ликовних и грнчарских радова насталих у оквиру креативне радионице Инклузивног центра током 2021. године. Продајна изложба била је хуманитарног карактера на коју су се одазвали представници локалне самоуправе, установа, сарадници и колеге из осталих организација особа са инвалидитетом, али и родитељи. На изложби је прикупљена одређена сума новца за помоћ у лечењу нашем најмлађем члану Удружења дистрофичара Златиборског округа коме је дијагностикована Дишенова мишићна дистрофија, редак и прогресиван облик. Важна нам је и јер је настала као заједничка идеја са свим учесницима радионица и децом нижих разреда основне школе. Најавила бих и да следеће 2023. године обележавамо и десетогодишњицу „Кикиних дана“. Унапред се радујемо и надамо се да ћемо успети да реализујемо оно што смо замислили, како би поново оживели препознатљиви идентитет овог догађаја.
Оба удружења настављају са својим планираним годишњим активностима и пружањем услуга социјалне заштите. Као лиценцирани пружаоци услуга, отишли смо и корак даље, јер услуге пружамо и ван подручја Града Ужица. Удружење инвалида церебралне и дечије парализе пружалац је услуга Помоћ у кући за децу и младе са сметњама у развоју на подручју општине Чајетина и Помоћ у кући за одрасла инвалидна лица и старија лица на територији општине Ариље, док је Удружење дистрофичара Златиборског округа пружалац услуге Персонална асистенција особама са инвалидитетом у граду Вршцу. А у претпоследњој недељи маја обележавамо и Недељу борбе против мишићне дистрофије. Настављамо и са пружањем услуге Инклузивни центар, уз подршку Града Ужица и Градског центра за услуге социјалне заштите, тако да и даље развијамо и подижемо квалитет услуге.
Када сумирате резултате у којим областима треба још додатно радити да би се побољшао положај особа са инвалитетом? А шта су и даље највеће препреке?
Као запослени у удружењу, али не само у професионалном смислу, већ и из личних, алтруистичких разлога и константном потребом за даљим унапређењем положаја особа са инвалидитетом те усавршавањем, често правимо ретроспекције периода иза нас што нам помаже да правимо планове за даље и визуализујемо идеје које желимо да остваримо. На отклањању архитектонских препрека које свакако представљају проблем и велики изазов за особе са инвалидитетом на свакодневном нивоу се радило и центар града (приступ свим важним установама, пешачки прелази) је свакако приступачнији него раније. Особе са инвалидитетом су видљивије, више активности се организује у оквиру свих градских удружења, уз сталну подршку града Ужица као и ресорног министарства. Увек треба унапређивати област образовања и запошљавања, радити на подстицајним мерама запошљавања особа са инвалидитетом. Кроз различите активности, увек се трудимо да потенцирамо и на исправној терминологији која се користи, у свакодневном говору тако и посебно у извештавању медија. Највеће препреке, друштва које нас окружује су и даље предрасуде и стереотипи које људи имају када су у питању особе са инвалидитетом. И даље се многи од нас више фокусирају на оно што једна особа са инвалидитетом не може, него на преостале потенцијале, јачање капацитета и оснаживање за оно што може. Неке теме и даље су табу као на пример сексуалност особа са инвалидитетом.
Са ким највише сарађујете?
Различите активности носе са собом и различите сарадње. Наравно, ту су пре свега сарадници из осталих удружења особа са инвалидитетом са подручја града. Град Ужице броји укупно 11 организација, које све скупа чине Заједницу организација особа са инвалидитетом града Ужица. Град Ужице подржава рад свих удружења, али смо до сада сарадњу остваривали и кроз партнерства на различитим пројектима а последњи је био имплементација иновативне услуге Инклузивни центар која је од ове године и финансирана из буџета локалне самоуправе. Сарадњу имамо и са свим релевантним установама и институцијама (из области социјалне заштите, културе, образовања, медија) у граду али и на подручју Златиборског округа. Као лиценцирани пружаоци услуга који сада услуге пружају ван града Ужица, сарађујемо и са другим локалним самоуправама и релевантним установама. Наравно, аплицирајући на конкурсе и реализујући пројекте, већ смо успоставили и добру сарадњу са појединим међународним донаторима.
Каква је сада ситуација што се тиче запошљавања особа са инвалидитетом?
Запошљавање особа са инвалидитетом увек је важна и актуелна тема за разговор. Област која у једном друштву, једној држави треба да представља нешто више од обавезе. Ово не треба да буде тема о којој ће жустро да се прича само 3. децембра када се обележава Међународни дан особа са инвалидитетом. Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом предвиђа да сви послодавци у Републици Србији који имају 20 или више лица у радном односу имају обавезу запошљавања особе са инвалидитетом, на 50 и више запослених најмање две особе, а на сваких започетих 50 запослених још по једну. У последњих неколико година, Градска управа и неколико јавних предузећа запослило је особе са инвалидитетом. Ипак, проблем запошљавања особа са инвалидитетом је општеприсутан је и код приватних предузетника који се и даље чећше одлучују да држави плаћају ”казнене пенале” него да запосле особу са инвалидитетом. Активне мере запошљавања особа са инвалидитетом обухватају јавни конкурс за запошљавање особа са ннвалидитетом (Јавни рад), потом запошљаавање под посебним условима или запошљавање без радног искуства. Ипак, поред тога колико су ове мере значајне, важно је истаћи да су оне краткорочне, те врло често у јавности мењају ту слику о проценту запошљавања особа са инвалидитетом и стварају одређени привид тога.
Колико удружења имају чланова и која им је помоћ најпотребнија?
Удружење инвалида церебралне и дечије парализе броји 120 чланова, док Удружење дистрофичара Златиборског округа окупља око 53 члана са подручја 10 општина. У оквиру редовних активности удружења, чланове који нису активни, нису у могућности да долазе у удружење или живе у руралним подручјима, обилазимо теренским посетама. Тако евидентирамо промене у статусу чланова, мапирамо нове проблеме и потребе уколико је до њих дошло и сходно томе планирамо нове активности удружења. Неки чланови су годинама активни, редовно долазе у удружење и учествују у активностима.
Члановима је и даље највише потребна подршка у остваривању права која им као особама са инвалидитетом припадају. Дешава се и да не знају какве све олакшице имају, али то је негде и основни задатак удружења, да их информише, упути, помогне. Те врсте обраћања увек су актуелне јер је статус и опште стање особа са инвалидитетом нажалост подложно променама, те у сарадњи са Центром за социјални рад „Ужице“ и Градским центром за услуге социјалне заштите на тај начин збрињавамо чланове у стању потребе за додатном подршком. Изузетна потреба за подршком препозната је и код чланова породица особа са инвалидитетом, јер се дешава да породице услед превелике усмерености на бригу о том члану породице понекад занемаре друге чланове породице, сами себе и сопствене потребе. То у дужем периоду може довести до нарушавања односа у породици и појаве која је у теорији социјалне заштите препозната као „сагоревање породице“. Удружења се, кроз реализацију радионица психо-социјалне подршке како особама са инвалидитетом тако и члановима породица и сарадњу са стручним радницима Центра за социјални рад Ужице које ангажују као сараднике на радионицама, труде да превенирају ове ситуације.
Који су најчешћи захтеви који се упућују Удружењу?
Свакако су то и даље захтеви за остваривање основних права загарантованих уставом и то право на образовање, запошљавање, здравствену заштиту, социјалну сигурност. Такође, и право на социјалну заштиту, што подразумева право на услуге социјалне заштите и материјалну подршку. Оно што је ређе су захтеви за услугама подршке самосталном животу, јер још увек не постоји јасно изграђена свест о томе и код особа са инвалидитетом и још мање њихових чланова породице, као ни сама услуга. Желела бих да истакнем да се наша два удружења већ неколико година баве овом идејом и радимо на стварању могућности за успостављање и ове услуге. Поред рада на стварању услова за самосталан живот, неопходно је паралелно радити и на освешћивању могућности особа са инвалидитетом, оснаживању и подршци у организовању различитих радионица које се пре свега баве развијањем вештина самосталног живота. Надамо се да ће и ова, комплексна али неопходна услуга социјалне заштите једног дана бити имплементирана у нашем граду.
Акција "ЗаЧЕПимо предрасуде", коју спроводимо већ осму годину заредом, и даље је актуелна. Задовољни смо чињеницом да су сви циљеви сажети у овом мото-у до сада више него испуњени и да су премашили сва наша почетна очекивања. Кроз акцију је до сада прикупљено приближно 20 тона пластике. Захваљујемо се свим суграђанима, институцијама, установама, организацијама, компанијама и предузетницима из Ужица и региона јер се ова акција проширила и ван Златиборског округа, као и нашим најмлађим суграђанима чија активност свакако има специфичну тежину и драж ако узмемо у обзир да се еколошка свест и емпатија најлакше и трајно формира у млађој доби. Настављамо и даље!
„САГОРЕВАЊЕ ПОРОДИЦЕ“
-Изузетна потреба за подршком препозната је и код чланова породица особа са инвалидитетом, јер се дешава да породице услед превелике усмерености на бригу о том члану породице понекад занемаре друге чланове породице, сами себе и сопствене потребе. То у дужем периоду може довести до нарушавања односа у породици и појаве која је у теорији социјалне заштите препозната као „сагоревање породице“.
Učitavanje komentara...