Капиталне пројекте на Златибору, који имају утицаја на читаву територију општине и на околину, завршавамо у овој години, каже председник општине Чајетина, Милан Стаматовић. Он наводи да је циљ и идеја – развој еколошке општине, у правцу масовног туризма.
Да ли сте генерално задовољни реализацијом планова ове године у Чајетини, с обзиром на ванредне околности у којима је све функционисало?
Имајући у виду ситуацију и у свету и у Србији, презадовољни смо колико смо капиталних инвестиција, које су чекале дужи низ година да дођу на ред, успели да одрадимо у овој години. Како је Златибор туристичко место, водили смо рачуна да не угрозимо ни летњу ни зимску туристичку сезону, што је био разлог због ког смо одлагали капиталне пројекте на уређењу центра Златибора. Било је потребно и обезбедити средства за реализацију пројеката који су захтевни и скупи. Требало је да се сложи више параметара који су нам омогућили да у време пандемије кренемо са овим инвестицијама и да их у рекордном року завршимо. Урадили смо више него што смо планирали. Идеја је била да пројекте делимо у више фаза, али смо схватили да је ова година за било какав озбиљан посао у туризму изгубљена, те смо искористили време у коме угоститељи нису могли да раде, па смо отворили читаву лепезу инвестиција у самом центру Златибора. Радили смо зацевљење речног корита, од уласка, кроз насеље, па до изласка из насеља, према постројењу за прераду отпадних вода. Озбиљан и захтеван посао који је подразумевао замену подземне инсталације, урађена је обнова кишног и фекалног колектора, а у потпуности је сређено и корито језера. Све су то послови који су тражили време, новац и стрпљење. Ови радови промениће и живот у самом центру Златибора, а имали смо и подршку и стрпљење од власника угоститељских објеката, бројних туриста и мештана. Видели су да се ради великим интензитетом - у појединим тренуцима било је и до сто грађевинских машина и до пет стотина радника на једном малом простору. Радило се и ноћу (када је било потребно) да премостимо неке важне саобраћајнице или да изместимо неку инфраструктуру, а све са циљем да се не заустављају редовне дневне активности становништва и гостију.
Један од Ваших циљева је било високо позиционирање Чајетине као еколошке општине. Колико сте при реализацији свих инфраструктурних радова успевали да се придржавате тог, еколошког начела?
Разлог зашто смо и кренули у овако обиман посао, како смо и најавили, свакако је чињеница да општина Чајетина улаже велика средства у заштиту животне средине. Све ово што смо радили на санацији инфраструктуре, радили смо како не бисмо угрозили рад постројења за пречишћавање отпадних вода. Заштитили смо и животну средину и објекте, а све под стручним надзором људи који имају искуство и знање у овој области. Ослањали смо се на студије и идеје наших претходника, посебно академика Миладина Пећинара и стручних људи тог времена, који су нам оставили и дали идеје како би требало и у ком правцу ми треба да радимо. Тамо где су они стали, где нису успели да заврше важне пројекте, сада су се стекли услови да ми то можемо да наставимо, пројектујемо, изведемо и обезбедимо новац за то.
У току су завршни радови на постројењу за прераду отпадних вода на Златибору. Шта они подразумевају и да ли ће бити испоштовани постављени рокови?
Одређене радове били смо у обавези да пролонгирамо. На већем делу капиталних пројеката зависили смо од стручњака из иностранства, из Француске и Словеније. Странци су имали ограничено кретање услед пандемије, а они раде по дневницама које су за Србију веома високе, те смо и о томе морали да водимо рачуна и понашамо се рационално, да послове радимо када они могу да дођу и у што краћем року, како би одрадили већи посао за што мањи број дневница. Постројење за пречишћавање отпадних вода је при крају. Ради се на уређењу самог комплекса постројења, премоштавање фекалних колектора и убацивање у систем. Остаје нам да решимо још неколико ствари. Не могу неке воде које су из производних погона ПК „Златибора“ да се неконтролисано и без третмана уливају у постројење или да се изливају у реку. Морамо наћи начин да ангажујемо Републичке инспекцијске службе које су надлежне како би спречили изливање осоке у Честарски поток и Ободујевицу, а затим и у постројење или у Рзав и у Дрину. Већ низ година покушавамо да „пробудимо“ надлежне институције у Министарству да нас заштите од несавесних инвеститора који загађују животну средину. Надамо се да ће и ово бити апел и позив надлежнима да раде свој посао.
Раније је најављена и изградња постројења за прераду отпадних вода у Чајетини, које би требало да омогући да све отпадне воде одлазе на једну тачку, Сушицу. Да ли је реализација тог плана још увек извесна?
Капиталне пројекате на Златибору, који имају утицаја на читаву територију општине и на околину, завршавамо у овој години. Настављамо са изградњом фекалног колектора до будуће локације постројења у Сушици. Ради се на том пројекту и сигурно ћемо кренути са тим радовима у наредној години. Оно што је значајно истаћи за Чајетину је да је она била просторно ограничена. Било је онемогућено њено ширење или магисралним путем или електро-инсталацијама (трафостаницом или далеководом). У наредном периоду нас очекује измештање трафостанице поред спортске дворане у Чајетини, затим далековода од Чајетине до Златибора, преко гробља у Чајетини, тако да ћемо велики простор ослободити за развој Чајетине. Ставићемо у функцију спортски комплекс Главица у Чајетини, а радиће се и на проширењу простора низ реку Балашицу, затим према насељима Мушвете и Шиповик, чиме отварамо улаз у Чајетину са старог регионалног пута. У наредној години и Чајетина ће изгледати потпуно другачије и савременије. Отпадне воде које се сада слободно изливају и шире непријатан мирис од Шиповика, Јевремовића до Сушице, сигурно ћемо и тај проблем брзо решити и отворити и тај простор за ширење и развој Чајетине.
На „Голд гондоли“ у току су завршни тестови, након чега ће бити упућен захтев Министарству инфраструктуре и саобраћаја за добијање употребне дозволе. Каква су Ваша очекивања, да ли гондола може бити пуштена у рад пре новогодишњих празника?
Гондола ће бити пуштена у функцију пре новогодишњих празника. Сачекаћемо да видимо какве су препоруке од стране Кризног штаба, да ли ће бити ограничења када је реч о стављању у финкцију скијалишта и других туристичких садржаја. Мада, што се тиче заштите безбедности и дистанце, гондола испуњава све потребне услове. До сада смо радили на почетној станици где смо створили могућност да путници који желе да користе гондолу, могу да поштују физичку дистанцу. Кабине наше гондоле планиране су за десет путника, тако да се и у самој гондоли може обезбедити адекватно растојање. Испоштоваћемо све препоруке да не би угрозили здравље туриста и грађана. Очекујемо и технички пријем и употребну дозволу пре Нове године, тако да више нема препрека да овај наш капитални пројекат почне са радом.
Завршена је санација магистралног пута од Паковраћа до Беле Земље. Колико ће у наредном периоду бити посвећена пажња сеоским путевима, с обзиром на важност добре путне инфраструкуре за развој општине?
Залажемо се да се национални инфраструктурни пројекти завршавају и да се уради реконструкција поменуте саобраћајнице, будући да је била баш у лошем стању. Надамо се да ће то допринети лакшем доласку, али и већем броју туриста. Надам се да ће и други важни национални пројекти, као што су аеродром у наредној и гасовод у овој години, бити пуштени у функцију, што је такође важно у циљу и наших напора да се заштити животна средина. Гас би требало да буде пуштен до краја године, а надамо се да ће у неком наредном периоду аеродром Поникве бити у функцији. Све поменуте инвестиције, као и одлагање чврстог отпада, дају нам за право да се у неком предстојећем периоду декларишемо као еколошка општина. Касније ћемо моћи да се појавимо са нашим брендом, са органском храном, јер је Златибор сам по себи бренд, пре свега у туризму. Са реализацијом наших пројеката моћи ћемо да станемо раме уз раме са светским произвођачима органске хране. Када су нас оспоравали и прозивали зашто асфалтирамо пут до једне куће у селу где су старачка домаћинства, ово време их је демантовало. Били смо у праву, сада се млади враћају, враћају се тамо где је уређена инфраструктра. За неколико година смо асфалтирали локалних путева у дужини једне траке ауто пута до Београда. Преко 400 километара пута је општина Чајетина асфалтирала, насула, пробила нових путева, изградила мостова, што већ сматрамо редовним пословима. Нема разлога да се брину наши грађани или власници парцела, давно напуштених објеката. Могу их веома лако и брзо ставити у функцију јер ми одржавамо саобраћајнице. Реконструисана је готово у потпуности и електро и водоводна мрежа. Већ сада имамо четири система која ћемо умрежити и у сваком тренутку ћемо моћи да пребацимо воду из једног система у други, тако да насеља неће остајати без воде.
На последњој седници Скупштине општине Чајетина утврђен је предлог одлуке о буџету за 2021. годину. Какав је тај буџет, шта је његов приоритет?
Буџет општине Чајетина за 2021. годину биће развојног карактера. Иако нас често оспоравају за прекомерну градњу, ми само можемо да одговоримо да је све рађено по основу усвојених стратешких планова, уз сву неопходну и позитивним прописима дефинисану планску документацију, и тај новац који смо приходовали, смо уложили у друге инфраструктурне пројекте. Ако рачунамо да је уз заједничка средства са инвеститорима буџет у овој години преко 3 милијарде, то нам даје наду али и гаранцију да Чајетина никада неће ући у финансијске проблеме. Све инвестиције и послови који се раде на територији општине Чајетина, за паметне људе, само ће доносити профит. Нама је циљ и идеја, да поред еколошке општине овај простор развијамо у правцу масовног туризма. Познато је у економији да масовност доноси приход, или можете љубоморно да чувате средства за себе, али да вам неко други даје новац. Ми смо се определили да радимо и да зарадимо и да не зависимо од Републичког буџета или од било кога, већ да сваки наш појединац може да ради. Са свим овим пројектима на којима смо радили, реконструкцијом трга и језера, са гондолом и новим садржајима које не бих откривао, Златибор може да очекује бројку од милион посетилаца на годишњем нивоу, односно 10 милиона ноћења. Приближавамо се тој цифри, наши власници угоститељских објеката могу бити задовољни, али и произвођачи традиционалних производа. Иако је период економске кризе и пандемије, код нас на сву срећу није. Никада нисмо боље стајали са приливом у буџет и никада нисмо више урадили послова.
Колико је у овом тренутку могуће имати јасне планове за наредну годину, која ће, чини се, бити пуна неизвесности, као и 2020.?
Настављамо са инвестицијама. Остаје нам да развијамо нови простор, нове локалитете, да Чајетину уврстимо у туристичку понуду и да развијемо спортско-рекративни као и здравствени туризам. Сада имамо бројне инвеститоре који желе да код нас уложе своја средства и озбиљне компаније које улажу свој новац. Оно што је за нас најбитније је да ми нисмо политички пројекат. Општина Чајетина се развијала са приватним капиталом, што је гаранција за будућност.
Пројекат Радио Ужица “Чајетина: Пут ка еколошкој општини” се суфинансира из буџета општине Чајетина”
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства
Učitavanje komentara...