Настављамо серијал текстова "У духу матерњег језика" и у овом доносимо, између осталог, разговор са директором Актива основних школа у Новом Саду Петром Наранџићем, на тему двојезичне наставе.
У панчевачкој ОШ „Братство јединство“ која се налази у насељу Војловица ученици имају могућност да похађају часове неговања мађарског и словачког језика.
У овој школи пре пар година уведен је изборни предмет неговање матерњег језика мађарског и словачког са елемнтима културе и обичаја. Укупно сваке године има око 30 ученика на изборном предмету у две групе за неговање мађарског језика, културе и обичаја и око 30 ученика за неговање словачког језика, културе и обичаја.
Ово је једина школа на територији Панчева која има наставу на словачком и мађарском језику и изборни предмет неговање матерњег језика са елементима националне културе на овим језицима.
ОШ „Братство јединство“ има преко 350 ученика у 17 одељења. У 15 одељења настава се изводи на српском, а у два комбинована одељења настава је на мађарском језику.
Школа је једна од 10 основних школа у граду. По броју ученика и одељења спада у ред мањих школа. Њена је специфичност да су ученици вишенационалног састава, те се настава у једном комбинованом одељењу првог циклуса и једног до два одељења другог циклуса одвија на мађарском језику. Мађарски и словачки језик су присутни и кроз изборни предмет неговања матерњег језика са елементима националне културе.
Школа има дугу традицију, постоји, постоји од 1884. године, када је саграђена прва школска зграда, а у садашњој згради је од 1972. године
Када издвајамо школе у овом делу Војводине а које се баве образовањем на матерњим језицима, онда не смемо заобићи и Гимназију „Михајло Пупин“ у Ковачици. Ова школска установа позната је по својој двојезичности, а ученицима пружа образовање у два образовна профила.
Настава се одвија на српском И словачком језику, док наставни програм ђацима пружа широко образовање И многе могућности када је реч о даљем школовању.
Како истичу ђаци али и родитељи ђака са којима смо разговарали, гимназија заузима истакнуто место у просветној И културној делатности у региону ио ву школу уписују и због број језика који се говори И изучава у школи, а то је чак седам.
У овом тексту серијала ,,У духу матерњег језика” разговарали смо са Петром Наранчићем он је председник Акива основних школа у Новом Саду и директор Основне школе “Светозар Марковић” у Новом Саду. Он истиче да држава, као ретко која држава у Европи, обезбеђује наставу на језицима националних мањина - преко 15 језика.
- У Новом Саду у две средње школе, у једној гимназији и у једној средњој школи имамо двојезичну наставу на српском и на мађарском. Сваке године, Министарство просвете прикупља податке, односно деца се изјашњавају да ли желе да уче језик са елементима националне културе. Када се тај број одреди, онда се од Министарства просвете добија сагласност за добијање група. Када се формирају групе, онда се и тим наставницима обезбеђује норма, они буду уредно плаћени за свој посао. У ОШ Светозар Марковић у Новом саду имамо довољан број професора, у овој школи се настава на матерњем језику са елементима националне културе изводи на мађарском језику и то 128 ученика, на словачком језику 53 и на русинском 22 ученика – изјавио је Наранчић.
Нашег саговорника смо питали и због чега младе треба мотивисати да студирају матерње језике, укључујући и српски?
- Матерњи језик и у то спада српски језик, наравно, свакако је једна од битних компоненти у развоју сваког човека. Нажалост, ми последњих година, имамо мањак таквих студената, претпостављам да је то због тога што су млади увидели да, кад говоримо искрено, плате у просвети и нису тако сјајне, мада, ја волим да кажем да можда и нису толико битне плате колико је битан положај просветних радника у друштву. Оно што знам сигурно је, да поједини факултети, технички факултети, где такође недостаје студената, уводе стипендије за студенте. Можда би било добро да и језички факултети стимулишу на тај начин младе људе – закључио је наш саговорник.
***
Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медисјком пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Следи превод текста на мађарски:
Аз öсзтöндíјак меголдáст јелентенек а нyелви карокон танулó халлгатóк сзáмáнак нöвелéсéре?
Фолyтатјук аз „Анyанyелв сзеллемéбен” цíмű цикксорозатот, амелyбен тöббек кöзöтт а кéтнyелвű октатáсрóл бесзéлгеттüнк Петар Наранџићтyал, аз Úјвидéки Áлталáнос Исколáк Актíвáјáнак игазгатóјáвал.
А панцсоваи „Братство јединство” Áлталáнос Исколáбан, амелy а Војловица вáросрéсзбен талáлхатó, а танулóкнак лехетőсéгüк ван а магyар éс а сзловáк нyелв áполáсáра.
Аз исколáбан нéхáнy éввел езелőтт бевезеттéк аз анyанyелв áполáса, магyар éс сзловáк нyелв елемеккел, минт вáласзтхатó тантáргyат. Éвенте öссзесен кöрüлбелüл 30 диáк весз рéсзт а магyар нyелв, култúра éс сзокáсок áполáсáбан, éс кöрüлбелüл угyаненнyи а сзловáк нyелв áполáсáбан.
Ез аз егyетлен искола Панцсова терüлетéн, амелy магyар éс сзловáк нyелвен ис октат, éс вáласзтхатó тантáргyкéнт кíнáља аз анyанyелв áполáсáт немзети културáлис елемеккел.
А „Братство јединство” Áлталáнос Исколáнак тöбб минт 350 танулóја ван 17 осзтáлyбан. Езек кöзüл 15 осзтáлyбан сзерб нyелвен фолyик аз октатáс, мíг кéт öссзевонт осзтáлyбан магyар нyелвен танулнак а диáкок.
Аз искола Панцсова тíз áлталáнос исколáја кöзüл аз егyик. А танулóк éс осзтáлyок сзáмáт текинтве кисебб исколáк кöзé тартозик. Сајáтоссáга а тöббнемзетисéгű танулóи öссзетéтел, íгy аз елсő циклусбан егy, а мáсодик циклусбан педиг егy-кéт осзтáлyбан магyар нyелвен фолyик а танíтáс. А магyар éс а сзловáк нyелв аз анyанyелв áполáса немзети културáлис елемеккел вáласзтхатó тантáргy рéвéн ис јелен ван аз исколáбан.
Аз искола хоссзú мúлтра текинт виссза, 1884-бен éпüлт аз елсő исколаéпüлет, јеленлеги éпüлетéбен педиг 1972 óта мűкöдик.
Ха а Вајдасáг езен рéсзéнек анyанyелви октатáст фолyтатó исколáирóл бесзéлüнк, нем хагyхатјук ки а ковачицаи „Михајло Пупин” Гимнáзиумот сем. Ез аз октатáси интéзмéнy кéтнyелвűсéгéрőл исмерт, éс кéт кéпзéси профилт кíнáл а танулóкнак.
Аз октатáс сзерб éс сзловáк нyелвен зајлик, а тантерв педиг сзéлес кöрű кéпзéст éс сокфéле товáббтанулáси лехетőсéгет бизтосíт а диáкокнак.
А мегкéрдезетт танулóк éс сзüлőк сзеринт а гимнáзиум киемелкедő хелyет фоглал ел а рéгиó октатáси éс културáлис éлетéбен, éс сокан аз искола áлтал кíнáлт нyелви лехетőсéгек миатт вáласзтјáк, хисзен итт акáр хéт нyелвет ис танулхатнак.
Аз „Анyанyелв сзеллемéбен” цíмű цикксорозатункбан Петар Наранчићтyал ис бесзéлгеттüнк, аки аз Úјвидéки Áлталáнос Исколáк Актíвáјáнак елнöке, валаминт а „Светозар Марковић” Áлталáнос Искола игазгатóја. Ő хангсúлyозта, хогy Сзербиа, минт кевéс орсзáг Еурóпáбан, тöбб минт 15 нyелвен бизтосíт анyанyелви октатáст.
– Úјвидéкен кéт кöзéписколáбан, егy гимнáзиумбан éс егy кöзéписколáбан ван кéтнyелвű октатáс сзерб éс магyар нyелвен. Минден éвбен аз Октатáси Минисзтéриум öссзегyűјти аз адатокат аррóл, хогy а гyерекек сзеретнéнек-е анyанyелви октатáст немзети културáлис елемеккел. Езек алапјáн алакулнак ки а цсопорток, éс аз октатóкнак а минисзтéриум нормáт бизтосíт, íгy тисзтессéгесен мегкапјáк а физетéсüкет. А „Светозар Марковић” Áлталáнос Исколáбан Úјвидéкен елегендő танáр áлл ренделкезéсре, éс аз анyанyелви октатáс магyар нyелвен 128, сзловáк нyелвен 53, русзин нyелвен педиг 22 танулóнак бизтосíтотт – нyилаткозта Наранчић.
Арра ис кíвáнцсиак волтунк, хогy миéрт фонтос öсзтöнöзни а фиаталокат аз анyанyелвüк – белеéртве а сзербет ис – танулáсáра.
– Аз анyанyелв, идеéртве а сзерб нyелвет ис, минден ембер фејлőдéсéнек егyик фонтос елеме. Сајнос аз утóбби éвекбен егyре кевесебб халлгатó танул илyен сзакон, талáн азéрт, мерт а фиаталок рáјöттек, хогy аз октатáсбан а бéрек нем аннyира вонзóак. Азонбан úгy гондолом, хогy немцсак а бéрек сзáмíтанак, ханем а педагóгусок тáрсадалми хелyзете ис. Егyес мűсзаки карок, ахол сзинтéн кевéс а халлгатó, öсзтöндíјакат кíнáлнак. Талáн а нyелви карок ис мотивáлхатнáк íгy а фиаталокат – зáрта гондолатаит бесзéлгетőтáрсунк.
Следи превод текста на словачки:
Сú штипендиá риешенíм на звýшение почту штудентов на јазyковýцх факултáцх?
Покрачујеме в сéрии члáнков „В дуцху материнскéхо јазyка“, в кторýцх принáшаме окрем инéхо розховор с риадитеľом Актíву зáкладнýцх шкôл в Новом Саде Петром Наранџићом на тéму двојјазyчнéхо вyучованиа.
В зáкладнеј школе „Братство јединство“ в Панчеве, кторá са нацхáдза во војловицкеј штврти, мајú жиаци можносť навштевоваť ходинy замеранé на пестование маďарскéхо а словенскéхо јазyка.
На тејто школе бол пред ниекоľкýми рокми заведенý волитеľнý предмет замеранý на пестование материнскéхо јазyка – маďарскéхо а словенскéхо – с првками култúрy а традíциí. Каждý рок тенто волитеľнý предмет навштевује приближне 30 жиаков розделенýцх до двоцх скупíн пре пестование маďарскéхо јазyка, култúрy а традíциí а приближне 30 жиаков пре пестование словенскéхо јазyка, култúрy а традíциí.
Тото је јединá школа на úземí Панчева, кторá мá вyучование в словенском а маďарском јазyку а понúка волитеľнý предмет замеранý на пестование материнскéхо јазyка с првками нáроднеј култúрy в тýцхто јазyкоцх.
Зáкладнá школа „Братство јединство“ мá виац ако 350 жиаков в 17 триедацх. В 15 триедацх пребиеха вýучба в србском јазyку а в двоцх комбинованýцх триедацх в маďарском јазyку.
Школа патрí медзи десаť зáкладнýцх шкôл в месте. Почет жиаков а триед ју радí медзи меншие школy. Јеј шпецификом је мултиетницкé зложение жиаков, а так са вýучба в једнеј комбинованеј триеде првéхо цyклу а в једнеј аж двоцх триедацх друхéхо цyклу ускуточňује в маďарском јазyку. Маďарскý а словенскý јазyк сú прíтомнé ај простреднíцтвом волитеľнéхо предмету замеранéхо на пестование материнскéхо јазyка с првками нáроднеј култúрy.
Школа мá длхú традíциу, бола заложенá в року 1884, кедy бола поставенá првá школскá будова, а в сúчаснеј будове фунгује од року 1972.
Ак ховорíме о школáцх в тејто части Војводинy, кторé са заоберајú взделáванíм в материнскýцх јазyкоцх, несмиеме опоменúť Гyмнáзиум „Михајло Пупин“ в Ковачици. Тáто взделáвациа инштитúциа је знáма својоу двојјазyчносťоу а понúка штудентом взделáвание в двоцх штудијнýцх одбороцх.
Вýучба пребиеха в србском а словенском јазyку, причом штудијнý програм поскyтује жиаком широкé взделание а мнохé можности ďалшиехо штúдиа.
Ако здôразňујú жиаци и родичиа, с кторýми сме ховорили, гyмнáзиум заујíма вýзнамнé миесто во взделáвацеј а култúрнеј чинности региóну, а школу си вyберајú ај квôли почту јазyков, кторé са в неј вyучујú – је ицх аж седем.
В рáмци сéрие члáнков „В дуцху материнскéхо јазyка“ сме са розпрáвали с Петром Наранчићом, председом Актíву зáкладнýцх шкôл в Новом Саде а риадитеľом Зáкладнеј школy „Светозар Марковић“ в Новом Саде. Поукáзал на то, же Србско, ако једна з мáла крајíн в Еурóпе, забезпечује вýучбу в јазyкоцх нáродностнýцх меншíн – во виац ако 15 јазyкоцх.
– В Новом Саде мáме двојјазyчнé вyучование в двоцх стреднýцх школáцх, в једном гyмнáзиу а в једнеј стреднеј школе, а то в србском а маďарском јазyку. Каждý рок министерство школства збиера úдаје, теда дети са вyјадрујú, чи цхцú штудоваť јазyк с првками нáроднеј култúрy. На зáкладе тохо са урчујú скупинy а министерство школства забезпечује норму пре учитеľов, кторí сú за своју прáцу риадне платенí. В ЗШ „Светозар Марковић“ в Новом Саде мáме достаток учитеľов, а вýучба в материнском јазyку с првками нáроднеј култúрy са ту ускуточňује в маďарском јазyку пре 128 жиаков, в словенском пре 53 а в русíнском пре 22 жиаков – увиедол Наранчић.
Спýтали сме са хо ај на то, пречо је потребнé мотивоваť младýцх, абy штудовали материнскé јазyкy, врáтане србчинy.
– Материнскý јазyк, врáтане србчинy, је једноу з дôлежитýцх зложиек розвоја каждéхо чловека. Бохужиаľ, в последнýцх рокоцх мáме недостаток штудентов тохто замераниа, предпокладáм, же је то прето, лебо младí зистили, же платy в школстве ние сú такé атрактíвне. Мyслíм си вшак, же дôлежитејшиа је сполоченскá позíциа педагóгов неж самотнé платy. Ниекторé тецхницкé факултy, кде је такисто недостаток штудентов, завáдзајú штипендиá. Можно бy боло добрé, кебy јазyковé факултy мотивовали младýцх тýмто спôсобом – узаврел нáш респондент.
Тенто пројект бол сполуфинанцованý з розпочту Републикy Србско – Министерства информáциí а телекомуникáциí. Нáзорy уведенé в подпореном медиáлном пројекте немусиа невyхнутне вyјадроваť становискá оргáну, кторý простриедкy поскyтол.
Učitavanje komentara...