Судска одлука је огледало сваког судије

Инсистирам данас, као и увек до сада, на квалитету знања, вођења поступка, квалитетној судској одлуци. Судска одлука је огледало знања сваког судије појединачно – рекла је Јасминка Обућина, в.ф. председника Привредног апелационог суда

Саветовање судија привредних судова Србије, после две године паузе због пандемије, почело је на Златибору 6. а трајаће до 9. септембра у организацији Привредног апелационог суда, а уз подршку Министарства финансија и Министарства правде Републике Србије, Високог савета судства и Савета Европе. Саветовање је отворила Јасминка Обућина, вршилац функције председника Привредног апелационог суда, а учеснике су поздравили Снежана Марковић, председница Уставног суда, представници Врховног касационог суда, Министарства правде, као и Тобијас Флесенкемпер, шеф Мисије, Канцеларија Савета Европе у Београду.

У раду саветовања учествују представници највиших правосудних и државних органа, Удружења правника Републике Србије и правника у привреди, представници факултета, Правосудне академије, адвокати, нотари, стечајни управници, извршитељи, као и председници судова и судије из Републике Српске и Федерације БиХ.

Фокус овогодишњег саветовања привредних судова је на уједначавању судске праксе привредних судова, као и на изменама Закаона о парничном поступку који би пред судовима поступак требало да учини ефикаснијим, што је и тема панел дискусије.

-Ово саветовање је управо намењено је уједначавању судске праксе, разматрању спорних питања кроз постављене одговоре што је практично едуковање свих нас који се бавимо овим послом, било као носиоци правосудних функција, било бавећи се другим правосудним професијама.Стога инсистирам данас, као и увек до сада, на квалитету знања, вођења поступка, квалитетној судској одлуци. Судска одлука је огледало знања сваког судије појединачно. Знам да то није увек могуће постићи, јер смо оптерећени бројкама које сам управо прочитала, недостатком судијских помоћника и другог судског особља од записничара до уписничара, без којих наш рад није могућ. Такође нас брине и неједнака отерећеност привредних судова у првом степену. Док поједини имају или решавају преко 70-80 предмета месечно по судији, други примају свега тридесетак, па самим тим нису у могућности објективно више ни да реше. У наредном периоду нас очекује жива законодавна активност, а између осталог за нас врло битан сет правосудних закона који треба да омогуће бољи систем предлагања и избор судија, повећану независност судија и квалитет у поступању – рекла је између осталог, на отварању саветовања, Јасминка Обућина, в.ф. председника Привредног апелационог суда.

Прошле године, Привредни апелациони суд је, према речима Јасминке Обућине, примио 23.314 предмета што је 69 посто више него у 2020, док су привредни судови у Србији прошле године примили 119.112 предмета што је за 18.966 предмета више него у 2020. Повећање броја предмета одразило се и на савладавање прилива па је Привредни апелациони суд прошле године прилив савладао са 81,98 одсто у односу на претходну годину, док је први степен савладао прилив са 102,74 посто.

Овом приликом, Јасминка Обућина је указала на оптерећење привредних судова предметима који се односе на приговоре за убрзавање поступака. Број ових предмета у 2016. био је 4.305, у 2021. години 27.738, а за првих шест месеци ове године примљено је 10.449 предмета. Привредни апелациони суд такође је имао значајан прилив предмета приговора ради убрзавања поступка. У овом моменту их је 7.000 што је скоро седам пута више него у 2016. Знатно је повећан прилив у банкарским споровима што је резултирало изменама распореда послова прошле године.

Што се тиче стечајних поступака, Јасминка Обућина је између осталог изјавила да је пре десетак година прилив стечајних поступака у привредне судове био изузетно велики и у највећем проценту су то била друштвена предузећа која су имала и по неколико хиљада радника. Поједини такви случајеви још увек нису окончани.

- То нам је болна тачка. Покушавамо да их окончамо, међутим, ти поступци не зависе од ефикасности нашег поступања. Врло често зависе од других који учествују у стечајном поступку, али и од политичке климе. Привредни судови практично не могу да поступају јер поштују друге законе или зато што неки други орган не поступа, зато што нису решени билатерални односи и сл. Рецимо не можемо да окончамо стечајне поступке у којима наша друштвена предузећа имају своју имовину у Хрватској, јер ова земља још увек не жели да закључи билатерални споразум да бисмо решили права наших грађана у Хрватској, мислим и на правна лица. Та питања не могу да реше привредни судови ма колико се трудили и она остају отворена. Имамо и Закон о реституцији у којем постоји императивна одредба где је забрањена продаја имовине која је обухваћена захтевом за враћање. Имамо стечајне поступке у Србији који стоје од 2011. године, то су и најстарији стечајеви, јер Агенција за реституцију није решила статус те имовине и њима има највећи број приговора за убрзавање поступка што оптерети у огромним износима буџет Републике Србије.

-Стечај врло често сви доживљавају као смрт предузећа. Међутим циљ стечаја није брисати предузеће са тржишта, већ намирити повериоце на онај начин како то њима највише одговара. Ако повериоци хоће да једно привредно друштво опстане ми смо ту да се спроведе законит поступак и да то привредно друштво настави да ради. Сваки наш предмет у коме је усвојен план реорганизације и да се по њему поступа, да привредно друштво ради, испуњава све нас који смо учествовали у креирању ставова и примени Закона о стечају који се односи, управо, на опстанак привредног друштва, а не на њихов нестанак.