- Ако ниси тимски играч рели није за тебе – наводи за “Вести” Татјана Милошевић Ужичанка која је у рели спорту већ четврт века што је реткост када су жене у питању
Жене рели-возачи и сувозачи у Србији се могу избројати на прсте једне руке. Љубав према аутомобилизму Ужичанке Татјана Милошевић (57) дуга је четврт века, а почела је на пракси у АМД Титово Ужице на којој је била као ученица Саобраћајне школе. У свету релија најпре се исказала као судија, а од пре неколико година прекида судијску каријеру како би се посветила рели-вожњи на месту сувозача који је у овом спорту битан као и возач. За њу у релију никада није било битно освајање првог, другог или трећег места већ да као спортиста пружи максимум што је својевремено чинила и као рукометашица. Данас је чланица бајинобаштанског “Рабас моторспорта”, клуба који се може похвалити бројним учешћем на такмичењима са више посада.
-Мој учитељ је Ненад Филиповић са којим возим рели на месту сувозача. Сувозач је радар, веома битна особа за возача која прослеђује значајне податке возачу. Возач слуша сувозача и прима упутства, да ли предстоји кривина и друго. Концентерација мора бити присутна од старта до циља, јер једно погрешно “читање” радара може донети проблеме. И није како се то некоме чини само седнеш и возиш, тако мисле лаици.. – прича Тања која је своју професију везала за плаве висине и аеродром “Поникве”, а рели је њена љубав и извор бескрајне радости годинама уназад. Додаје да чланови “Рабас моторспорта” из Бајине Баште као тим одлично функционишу. Верност клубу и поред тога што су из различитих градова изражавају Борко Симовић, Младен Николић, Ђорђе Даничић, Младен Обућина из Ужица, Горан Рабасовић из Бајине Баште, Милан Јањић и Ђорђе Аџић, Борис Пауновић из Београда и наравно Тања са рели-возачем Филиповићем који је рођени Бајинобаштанин који живи у Ужицу. Објашњава да је свака етапа релија у Србији важна, а већина њих је међународно такмичење које се бодује за међународни шампионат тако да наши рели возачи на овим тркама представљају Србију. Сматра да је жалосно што ово такмичење није медијски покривено како заслужује и да је неправедно запостављено. Сећамо се старих добрих времена када смо гледали телевизијске преносе ових трка и уживали као гледаоци.
- Постоје млађе генерације које дају све од себе, које воле рели и требало би радити на популаризацији овог спорта. Ужице има изузетног возача, Лазара Миловановића момка који има 21 годину из једне дивне породице који је рођени шампион, има велико срце и вози феноменолано. Затим Ђорђа Даничића такође младића који је сјајан и сви они заслужују медијску пажњу. Ми возимо за бокал, за пехар и нема других награда нити финансијске добити, а одричемо се много тога, зато што волимо рели вожњу и зато је овим младим људима потребна подршка и медијска пажња – каже Тања која се добро сећа свог дебија у Доњем Милановцу када је било је проблема са аутом, али се све добро завршило. За разлику од тада данас је све више жена у овом спорту и недавно у Мионици три жене су се са возачима попеле на победничко постоље. У свету ауто-спорта и ван њега Тања се није сусретала са малициозним коментарима откуд жена у рели спорту и увек је прихватана и поштована од “јачег пола” као равноправна. Аутомобили у којима се вози рели су “ојачани”, готово “кавези”. Дешава се да се неко “кровира” или “бокира”, али повреде се ретко догађају као и трагични исходи. Зато је поштовање правила и правилника императив.
- Није опасно возити трке, односно мање је опасно, него понекад возити у јавном саобраћају, посебно у Ужицу због стрмих улица, или на магистрали Ужице – Бела Земља која је стресна због много возила и могућности за проток и тада настаје нервирање. Сви који возе рели, возе на обртометар. Ретко ко од учесника гледа да ли је брзина 80 или 120 километара на сат, јер је на крају релија резултат просечна брзина, а најбитније савладати све препреке и изазове, јер не можете у сваку кривину ући са брзином од сто. Све је то ствар процене возача и сувозача и то је шаховска партија са стазом – прича о јединственом искуству жена, мајка једног младића кога од малена васпитава одговорности и самосталности.
За Тању и остале рели-возаче сваки завршетак трке је успех, јер је важно да све добро прође када настаје скромно славље због освојених бодова. Наравно, постоје и технички проблеми који могу задати велику главобољу. Тако су једне године имали пех и на ваљевском релију изгубили титулу најпре због пуцања леве полуосовине, а после десне осовине што се дешава једном у милион случајева. Рели спортисти су јако солидарни, рекло би се љути противници на стази, али увек спремни да помогну без обзира на клупске боје и предност у трци.
- Рели је тимски рад и ако ниси тимски играч немаш шта да тражиш у овом спорту. Једноставно мораш бити тимски играч, јер нема класичне конкуренције, већ солидарност мора бити изражена у сваком тренутку. Млади стварају здраве навике, да не треба каснитии и најважније да је колега поред тебе исто важан као и ти – наводи наша саговорница говорећи о релију за кога се углаавном везује брзина и адреналин и који се вози и када је у ауту 50 степени и када се не види део стазе од поплаве. Поред изостанка промоције у друштву не постоји ни свест колико је рели скуп спорт. Тања понавља да се вози за пехаре и да рели изускује средства. Ту су и механичари и ауто-делови, али захваљујући подршци донатора којим се и овом приликом захваљује одлази се на такмичења и представља Србија.
-Одговорно тврдим када би се рели вратио у Бајину Башту, на обронке Таре значајно би утицало на масовност овог спорта. Бајина Башта, Ужице и Ваљево су центри овог спорта у Србији. Веома је битна добра организација релија и дисциплина публике што значи поглед са безбедне позиције. Бајина Башта као крај живи за овај спорт. И нису ретки људи који пређу по пет стотина километара да посматрају трку – додаје Татјана Милошевић. Србија је нашу саговорницу имала прилику да упозна преко фотографије са Новаком Ђоковићем када је недавно слетео на “Поникве”за кога само каже “капа доле за све што је учинио у спорту и ван њега”. Ужичани је познају као великог борца, особу спремну за највеће изазове која никада не одустаје несвесно рушећи и предрасуде о жени у свету рели брзина.
Сена је Сена
Новак Ђоковић је за Тању људина од човека и изузетан у сваком погледу. У спорту којим се бави Обрен Тешић узор и као возач и као човек. Затим изузетни људи Вићентије Савић, Владе Дубљанин и други, а на светској сцени једноставно каже “Сена је Сена, нико пре нити после њега”.
Башта живи за рели
- Бајина Башта као крај живи за овај спорт. И нису ретки људи који пређу по пет стотина километара како би посматрали трку – додаје Татјана Милошевић, чланица “Рабас моторспорта” који ниже успехе.
Без прекршаја
- Нема ни једног рели возача, тзв тркача кога ћете видети да прави прекршаје у свакодневном саобраћају нити грешке. Овај спорт учи поштовање правила, јер није рели само сести и возити, како кажу лаици... – додаје Ужичанка, заљубљеник у рели спорт.
Učitavanje komentara...