Венци на спомен обележја у Скеланима и Ужицу

Делегација Удружења потомака ратника “Мајор Коста Тодоровић” из Ужица положила је венац на спомен обележја једном од највећих српских ратника Првог светког рата у Основној школи “Коста Тодоровић” у Скеланима која је обележила 120 година од покретања прве школе у овом крају.

Том приликом ученици и наставници приредили су свечану академију, а у парку испред школе одржан је историјски час и положено цвеће. Делегацију Ужичана предводио је потпредседник удружења Радиша Марјановић. Наставу у овој школи тренутно похађа 63 ученика од првог до деветог разреда, навео је Љубимко Катанић, директор школе. Она је одшколовала велики број ученика који су израсли у признате стручњаке и професионалце.

На спомен бисту Удружење је поводом годишњице рођења мајора Косте Тодоровића која се налази у малом парку испред Команде положило венце и одало пошту јунаку. Константин Коста Тодоровић рођен је 19. маја 1882. године у Ужицу од оца Јеврема и мајке Јелене. Рано остаје без оба родитеља.

На почетку Великог рата Златиборски добровољачки одред имао је задатак да се убацује у позадину непријатеља на подручју где живе Срби на левој обали Дрине, организује побуне и дизање устанка у источној Босни и прикупља обавештајне податке о непријатељу. Са својима добровољцима је у ноћи између 13 и14. августа 1914. године прешао је на леву обалу Дрине преко речице Дервенте и избио на косину према Ђурђевцу и Клотијевцу.

У биткама код Сребренице добровољци Косте Црног како су га звали саборци потиснули су Аустроугаре да би 18. септембра 1914. године ушли и заузели Сребреницу о чему Тодоровић извештава команду Српске војске. При даљем напредовању Коста Тодоровић бива рањен у обе ноге и са њим и српски добровољац студент из Брчког који је дошао из Швајцарске да помогне отаџбини Јован Живановић кога је погодио рафал док је покушавао да помогне рањеном командиру. Живе и рањене непријатељ их одводи у центар Сребренице где је већ била припремљена ломача где су их Аустроугари живе спалили 27. септембра 1914. године. Остало је записано да се из пламена пробијао Костин глас који је певао српску химну.