- Енергија постаје скуп ресурс о коме се мора водити рачуна. У таквој ситуацији водили смо рачуна о свему, а уз благу зиму, потрошњу конзума смо вратили у границе нормале и то на 122 киловат сати по квадратном метру грејне површине за шта је било потребно утрошити око 1.900 тона мазута, 4,3 милиона кубика природног гаса и 165 тона дрвног пелета што говори да нам је степен ефикасности ове грејне сезоне био високих 83 одсто – наводи за “Вести” Бранко Филиповић, директор "Градске топлане Ужице"
Како је протекла зимска грејна сезона, пре свега да ли сте имали проблема са набавком енергента и колико их је топлана потрошила?
Када сагледам грејну сезону 2022/23 осталу за нама, рекао бих да поред бриге и неизвесности због светских догађаја на које нисмо могли утицати, па и да није било високих цена енергената, протекла је потпуно нормално па чак је и једна од бољих коју смо имали у последњих десетак година, што се тиче техничке стране и временских услова. Сам почетак јесте био проблематичан на нивоу целе Србије, али опет истрајношћу успели смо да 11 од 15 грејних дана у октобру, када је имало потребе за тим, покренемо систем у неком минималном процесу и да уз недостатак гаса са којим смо се сусретали обезбедимо испоруку топлотне енергије. Од новембра месеца 2022 године имали смо нормализацију снабдевања енергентима и свега је било довољно, нешто захваљујући лепом времену а делом и организованом припремом свих топлана у Србији уз посредство Министарства енергетике. На срећу није било потребе за покретање кризних планова, али у сложеном систему свака топлана је имала своју улогу и режиме рада. А наш систем као један од ретких је био у приправности да за случај вршних оптерећења производњу покривамо алтернативним мазутом као енергентом и оно што је ове грејне сезоне дошло до изражаја а то је брига о сваком кубику гаса, килограму мазута и пелета и кWх електричне енергије. Јер као што наглашавам пар година у назад, енергија постаје скуп ресурс о коме се мора водити рачуна. У таквој ситуацији да се водило рачуна о свему а уз благу зиму, потрошњу конзума смо вратили у границе нормале и то на 122 кWх/м2 грејне површине за шта је било потребно утрошити око 1.900 тона мазута, 4.300.000 Нм3 природног гаса и 165 тона дрвног пелета што говори да нам је степен ефикасности ове грејне сезоне био високих 83%.
Претходну грејну сезону смо дочекали потпуно спремни, са свом исправном опремом и свим отклоњеним недостацима уоченим у претходном периоду. Међутим, по правилу недостаци су нам се јављали на самом почетку грејне сезоне и крају, када је већ опрема почела да указује на своју дотрајалост. Првобитне хаварије на топловодима смо више отклањали као да се ради о реконструкцијама, што је имало позитиван ефекат и нисмо се више пута враћали на исто место квара чекајући да дође ремонтни летњи период. Наравно, било је и места која смо само хаваријски отклањали и управо на њима планирамо овог лета да радимо како би спремно дочекали следећу грејну сезону. И по правилу већину хаварија и кварова смо отклањали у ноћним сатима како би минимално утицили на квалитет услуге коју пружамо. Сама сезона је трајала 184 грејна дана, 3 више од законом прописаних али свакако за неких 10 мање у односу на вишегодишњи просек.
Како су се кретале цене, пре свега гаса, каква је била подршка локалне самоуправе у финансирању дела трошкова?
Цене енергената су биле изузетно високе ове грејне сезоне. Дрвни пелет и мазут су били најскупљи на самом старту сезоне а током исте су имали тенденцију појефтињења. Тако да је пелет коштао 38 дин/кг, а просечна цена мазута са транспортом је била 72 дин/кг. Сама цена гаса се мењала током сезоне, па у односу на нашу потрошњу испада да је просечна цена са фиксним трошковима била скоро 53 дин/ Нм3. Све сабирајући, за енергенте током грејне сезоне смо потрошили око вртоглавих 370 милиона динара, а на то треба додати и електричну енергију чији су трошкови били око 40 милиона динара. Поред ових високих цена, сведоци смо додатних поскупљења гаса и струје, што је разлог наше борбе за смањење неосноване потрошње, како би количином енергената утицали на задржавање цене топлотне енергије.
Подршку града смо имали по више основа, од гаранција за кредит за обртна средства, код републичких робних резерви при набавци мазута, а затим и као директни подстицај за набавку енергената у износу од 10 милиона динара. Мада смо свесни да подршку града треба преусмеравати на улагање у саму опрему што дугорочно једино има смисла. Па самим тим овога лета и имамо планове о заједничком улагању у топловоде.
Како је технички издржао „Блок Златибор“, котларница са целиким конзумом и захваљујући чему?
Само постројење је рекао бих упркос својим годинама добро изнело ову грејну сезону. Као резултат тога, после више времена имамо ситуацију да на потезу од Трга партизана до Топличке улице и Видовданске имамо рекордно мали број рекламација што је све укупно утицало да за ову грејну сезону имамо укупно 969 пријава кварова и рекламација, што је готово 15% мање од најбољег резултата из претходног периода. А све ово је резултат планског улагања у постројења и опрему у претходним периодима. Подсетићу, у „Блоку Златибор“ је претходних година ремонтован екрански део једног од котлова, кондезни суд, регулација парног дела, топловодна пумпа итд. Али обзиром на старост постројења и опреме у њему, већ пред крај сезоне почели су учестали кварови на опреми што нам даје за задатак да пред следећу имамо читав списак ствари које је потребно урадити. Нпр. ремонт димног дела на једном котлу, сервисирање горионика, ремонт и замена измењивача топлоте пара вода, ремонт система за припрему мазута. А можда је и најбитније да се поред улагања у систем котларнице плански са градом ради на изградњи топловода који ће спојити системе „Блок Златибор“ и „Липа“ што ће поред подизања погонске сигурности система, додатно утицати на смањење потрошње мазута услед могућности преузимања дела конзума и прелазак на гас. Све ово поред финансијских има и огроман еколошки ефекат.
Документација за котларницу „Међај“ је великим делом готова. Конкретно пројекти за грађевинску дозволу за котларницу са складишним резервоарима, топловод, електро трафо станицу и конверзију подстаница са паре на топлу воду. За инфраструктурни мост израда документације је такође у току и кроз пар месеци очекујемо и њен завршетак. Оно што је сада актуелно је решавање, града као инвеститора, имовинско правних односа са Железницама око парцеле на којој ће се градити котларница, као и са републиком за парцеле преко којих је потребан прелазак топловода. Решавањем имовинско правних односа, стече се услов за издавање грађевинске дозволе, што уз горе наведено, очекујемо да се деси током лета.
Колико износе дуговања грађана за услугу грејања, колико је то месечних фактура Топлане?
Дуговања грађана преко СОНа износе 160 милиона динара и ради се о 4 месечне реализације топлане, што представља велики проблем у пословању. Када се погледају извештаји сона, види се да је заправо наплата високих 96% са тенденцијом раста а да је спорни дуг заправо заостатак из ранијег периода који је 100% утужен али због споре процедуре наплате константно присутан. Како се ради о принудној наплати уз додатне трошкове извршења увек позивамо грађане да се пре одлуче за репрограм дуговања.
Пословање топлане је стабилно са континуитетом раста и развоја предузећа. Јасно нам је да у енергетском сектору ситуација се мења готово преко ноћи, зато је изузетно важно прилагођавати цену наше услуге са ценама енергената на које нам одлази више од 70% свих расхода. Прошлу годину смо завршили са губитком, па се стиче утисак да пословање и није баш најуспешније. А заправо, увидом у документацију види се да смо по свим основама имали боље резултате од планираних и да је остварени губитак заправо директна субвенција грађанима у износу од 78 милиона динара. У договору са оснивачем, процењено је да топлана може покрити повећане цене пословања из нераспоређене добити из ранијег периода, тако да је се са поскупљењем ишло етапно.
Што се тиче запослених, имамо 66 стално запослених од предвиђених 70. А обзиром да нам је просек година у предузећу преко 54, константно се сусрећемо са повећаним одливом најстручнијег кадра у предузећу и одласком у пензију. Тако да је ово заправо један од главних проблема са којим се сусрећемо. Са просечном зарадом од 78.000 динара тешко је запослити кадар који недостаје као што су искусни бравари, монтери централног грејања или пак инжењери електро и термотехничке струке. То су заправо и кадрови за којима код нас константно постоји потреба.
Učitavanje komentara...