Вратимо се части и раду

- Висина аграрног буџета и његов утицај су неоспорно значајни, јер ако хоћете да радите и подстичете велике ствари морате имати и јак буџет. Он омогућава велике искораке, али то је и мач са две оштрице, ако не поступате смислено велики буџет повлачи и велике грешке, а оне много коштају. Општина Чајетина је у одређеном тренутку основала привредно друштво са задатком да одговори на изазове који предстоје, којим је омогућила лакшу спроводљивост аграрних мера и програма, а то је "Златиборски еко аграр” - наводи за “Вести” Иван Гујаничић, специјалиста инжењер пољопривреде

Када кажемо "Јако село – темељ државе", како бисте описали тај темељ?

Свакако село представља темељ сваке јаке државе. Јер ако пођемо од тога што чини саму основу дефиниције села, а то је та пољоприврдна делатност, онда је непобитно зашто је јако село важно, посебно у времену у коме живимо, јер оно у својој основи представља извор који храни државу, дајући потпору њеној независности. Са економског аспекта који има своје законитости, често се тај извор, или индикатор земљишног потенцијала у бити, који даје једну значајну потпору меша са оним што сама економија и њене законитости намећу, а то је да пољопривредна делатност буде доминатна делатност у овом случају да има примат у БДП-у. Не кажем то без разлога, често и од образованих људи чујемо како наша земља треба да се окрене примарно пољопривреди. Не слажем се са тим, што наравно не искључује ову делатност као битну потпору, посебно, ако је утемељена на јаким потенцијалима, што у нашој земљи свакако и јесте случај. Онај ко познаје основе економије и саме механизме тржишта не би требало да оспорава такве тврдње, то су озбиљне науке које се изучавају, те у том случају извор стабилности свакако не треба мешати са реалним стањем које је поткрепљено доказима, што јаке економије у високо развијеним земљама заправо и потврђују. Осврнимо се на БДП, па ћемо извести закључак, да ли је ова тврдња тачна, или не? Наравно овим изреченим јасно је да се не умањује значај пољопривредне делатности само је намера да се укаже на неправилно размишљање које ствара искривљену слику, а што оставља тек простор за шпекулацију једне тако битне делатности која само као јака даје чврстину баш тој основи која треба да предствља снажну потпору у целој конструкцији државотворности.

У оним сеоским срединама у којима живе млађи људи где има доста брачних заједница, које представљају снагу и покретач, а и већег образовања, има доста уплива савремених токова данашњице и то баш доста, који се не огледају само у пољопривредној делатности већ и на квалитету свакодневног живота. То је охрабрујуће. Из године у годину то се мења на боље и то ме искрено радује. Оно што јесте проблем, а што и прати савремене трендове о којима причамо јесте много емиграција, затим самаца у најбољим годинама који остају у домаћинству, али то су они проблеми о којима можемо посвети само једну тему у новинама, јер такава проблематика то и захтева. Проблем јесте изражн у сеоским заједницама али то је глобални проблем неразвијених, земаља у развоју па чак и развијених земаља , ништа што већ није детектовано као појава о којој се стално прича и пише, а која је интензивна.

По чему бисте издвојили Град Ужице и Општину Чајетина уколико бисте се осврнули на законе, мере, програме у аграру у Златиборском округу у протеклих десет година? Одборник сте и Здраве Србије у ужичкој Скупштини и агилни у дискусијама на аграрне теме..

Свакако Закон о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју који је донет почетком 2013.године, којим је омогућена предвидивост амбијента за пољопривредну производњу, лакше планирање средњорочних и дугорочних инвестиција, унапређење конкурентности, увођење јединствене евиденције о подстицајима као и усаглашености са разним прописима између осталог са ЕУ. Оног тренутка када је и почела примена Закона, у годинама које следе постали су и видни резултати саме примене. Наравно јединице локалне самоуправе, су засебне целине и без обзира на сам Програм државе и примену Закона, спроводљивост програма на нивоу локала сходно том закону је био тај мерни параметар колико је нека локална самоуправа одговорила задатом.

Видни показатељи су регистрован број пољопривредних газдинстава, искоришћеност самих подстицаја сходно прописаним условима и крајњи резултат - унапређење производње сходно искоришћеном подстицају. Тако су на почетку локалне самоуправе издвајале мала средства за спровођење програма, а временом се тај износ повећавао, па као пандам свим општинама на територији Златиборског округа, тај буџет за пољопривреду на пример у Општини Чајетина, је износио до 60 милиона динара, само за спроводљиве мере у оквиру Програма мера подршке за спровођене пољопривредне политике и политике руралног развоја, где су истина и постигнути видни резултати најпре у сточарству, а паралелно са тим у воћарској производњи као и обнови застареле механизације, изградњи и реконтсрукцији објеката, што је поправило свеопшту слику директнх корисника подстицаја, а самим ти и аграра у овој општини. Тако је конкретно број застарелих машина за примарну обраду земљишта замењен новим. Број грла стоке у говедарству повећао за око хиљаду и то за кратак временски период, у овчарству за неких 10.000 приплодних грла, што Чајетину издваја као светао пример и у области српског аграра.

Каква је ситуација са ужичким аграром?

Град Ужице у почетку није био баш најбољи пример како због доста мањег буџета у овој области, тако и због строгих конкурсних услова који нису одговарали у датом тренутку структурним способностима пољопривредних газдинстава, па смо имали непотупну реализацију и неутрошен буџет што је ако се сећате изазивало јако незадовољство код наших пољопривредника и велику критку на тадашње креаторе Програма. Временом са повећањем буџета у овој области и Ужице је ушло у токове који су сада далеко бољи ако правимо поређене са периодом од 2014. до 2018. године. Оно што је остало као критика, а о чему сам и говорио и писао је што се Програм мера подршке за спровођење пољопривредне политике Града Ужица, не унапређује и тако увећани буџет по овом основу прати доминантно једну меру преко које се реализује већи део Програм, а то је мера Инвестиције у физичку имовину. Истина, веома битна мера, али буџет који се повећао по овом основу треба да прати и подршку и других мера које су овим програмом дате као могућност да се одређена област унапреди и пољопривредним домаћинствима, омогући конкурентност на тржишту али не само на тржишту у смислу квалитета понуде већ и спремност за остваривање подстицаја из неких других фондова. То је тако, а и поред апела, јавних сугестија некако све је у оквиру из кога се тешко излази, а то није добро и дугорочно ће повлачити нежељене последице ако се не промени.

Наш Округ има сјајне потенцијале, Златар, Тара, Јелова Гора, Мокра Гора, наравно Златибор, али ниједна општина се не може похвалити повољном демографијом својих села. Сурова истина са којом се морамо ухватити у коштац. У Чајетини постоје баш изражене сеоске заједнице где у структури становништва има доста млађих људи и деце што као резултат има попуњене капацитете у вртићима и школским клупама и средину која обећава што је позитивно и пример како задржати људе на селу. То су средине које имају и добру туристичку понуду коју паралено прати производња и прерада на газдинствима, а иза којих подршком стоји локална самоуправа и то треба узети као добар пример. Управо је то одговор на питање да ли је то добар основ да се млади одлуче да живе на селима.

Поменули сте Општину Чајетина као светао пример у области унапређења пољопривредне политике у Округу, да ли је само висина аграрног буџета заслужна за то?

Не. Висина буџета и његов утицај су неоспорно значајни, ако хоћете да радите и подстичете велике ствари морате имати и јак буџет. Он омогућава велике искораке, али то је и мач са две оштрице, ако не поступате смислено велики буџет повлачи и велике грешке, а оне много и коштају. Општина Чајетина је у одређеном тренутку основала привредно друштво са задатком да одговори на изазове који предстоје, којим је омогућила лакшу спроводљивост мера и програма , а то је "Златиборски еко аграр”. Програмом мера подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја створен је добар основ за изградњу једног великог пројекта о коме се већ доста и прича и пише а то је „Агроиндустријски центар“у Кривој Реци који неће имати само значајну улогу у аграру ове општине већ и регионално.

Кажу да је вера у основи свега. Ко верује тај се и нада. Па у вези с тим остаје само једно да верујемо и да радимо на томе. Нема ту неке чаробне формуле, једноставно рад и част и то ће дати резултат. То је сада наш генерацијски изазов а то је и процес који дугорочно може дати праве резултате без обзира на неке факторе утицаја, геополитику који не треба да буду изговор за нерад. Неоспорно било је грешака, али се на грешкама учи. А тврдња да је индустријализација довела до одласка људи са села је слика која заправо баца маглу у очи да би се оправдали ратови, пљачкашке приватизације, уништавање задруга и задружне имовине, што је био основ за одлазак младих из земље, а и из села. Где би ми били да нисмо ратовали ?Да друштвена имовина није пљачкана? Колико је фабричких погона по селима затворено? Зашто су ти погони уништени? Чије је то сада власништво?.И онда стижемо до трактора који су зауставили саобраћај до немира, нестабилности, неизвестности, а чему то води? И зато, вратимо се части и раду, биће много тога боље.

Пројекат “Јако село – темељ државе”