Занатске вештине у дигиталним записима

- Током година настојали смо да што више, кроз публикације и стручне радове представимо традиционалне занатске вештине које су на жалост у изумирању. Многи од мајстора су већ тада били у позним годинама, многи стари занати нису више присутни и у том смислу документарни записи су последња сведочења о њиховом постојању на овим просторима, каже мр Јелена Тоскић, етнолог-антрополог, музејски саветник „Старог села“ у Сирогојну

Музеј „Старо село“ у Сирогојну не само кроз основну делатност већ и кроз документацију и дигитални свет чува делове националног идентитета са причама и дититалним записима о прастарим занатским вештинама. Мр Јелена Тоскић, етнолог-антрополог, музејски саветник заједно са својим колегама реализује програме кроз које се чувају традицијске вештине и занати. Наводи да Музеј на отвореном "Старо село" у Сирогојну од свог оснивања велику пажњу посвећује очувању и презентацији нематеријалног културног наслеђа.

- Захваљујући условима које пружа музејски амбијент у оквиру сталне музејске поставке представљена су три заната у грнчарској, качарској и ковачкој радионици. Поменула бих и стара занимања попут обраде вуне и старе занате попут корпарства за које нису потребни посебни услови које у циљу оживљавања музејске поставке повремено представљамо публици Музеја кроз различите програме. У смислу очувања и презентације првенствено треба истаћи „Вашар старих заната и занимања“, манифестацију која се одржава од 2011. године. Циљ манифестације који је организатор Снежана Томић поставила, да кроз један вид активности да допринос очувању, развоју, а посебно презентацији и вредновању занатских вештина и умећа, остао нам је водиља свих ових година. У оквиру других бројних програма настојали смо да ангажовањем занатилија и представљањем њихових вештина публици додатно забележимо и израду предмета, мајсторску вештину као и учешће посетилаца приликом израде. Старе занате и занатлије представљамо широј публици кроз фотографије и видео записе путем друштевених мрежа и сајта музеја – каже Тоскић и подсећа да су у време корона вируса, једном недељно представљали водиче старих заната са кратким текстовима и фотографијама док на њиховом Youtube каналу (www.youtube.com/@staroselosirogojno) публика може видети неке од монтираних филмова о старим занатима попут „Занати и занатлије из Западне Србије“.

Питамо је како се чува умеће свих тих дивних људи, занатлија који су наши савременици, али и којих више нема. Како се чувају стари занати у документацији и архиви и како ова важна сведочанства постају и својеврсни музејски експонати у дигиталној ери?

- Теренска тематска истраживања и бележења података годинама су спроводили кустоси-етнолози Музеја у Сирогојну. Истакла бих тимско теренско истраживање, Евидентирање занатлија и традиционалних занатских вештина и знања на територији оштине Чајетина и формирање предлога за Национални регистар нематеријалног културног наслеђа, које су реализовали етнолози Музеја: Снежана Томић, Јелена Тоскић и Драган Цицварић у периоду 2010-2012 године. Овим истраживањем отишли смо и ван територије општине Чајетина како би обухватили што већи број занатлија и обишли више од 30 села из читавог златиборског краја. Пописано је више од 60 занатлија, са сваким од њих обављени су разговори и снимљене фотографије, видео и аудио записи који су постали вредан део документације Музеја и чувају се у дигиталном облику. Током година настојали смо да што више, кроз публикације и стручне радове представимо традиционалне занатске вештине које су на жалост у изумирању. Многи од мајстора су већ тада били у позним годинама, многи стари занати нису више присутни и у том смислу документарни записи су последња сведочења о њиховом постојању на овим просторима - каже мр Јелена Тоскић, етнолог-антрополог, музејски саветник „Старог села“ у Сирогојну.

Име корпара Милана Павића из Горјана добро је познато у свету старих заната. Он је један од ретких људи чије руке непогрешивом прецизношћу могу да исплету најкомпликованије предмете од прућа. Овога лета четири дана је боравио у Пули са нашим „Ерама“ и домаћини су били одушевљени плетењем корпи на прастари начин.

- Понео сам у Пулу 40-50 комада мањих корпи и верујте ми, то је за трен “отишло” колико је било интересовање. И они су ме питали да ли има неко код нас да настави корпарски занат. Заинтересовани су да дође код њих, и шта сам могао да одговорим, наравно да нема... – прича нам Милан чије су корпе ремек-дела овог заната. У Музеју „Старо село“ је раније боравио и по 40 дана и држао радионице заједно са колегом грнчаром и каже да је то била презентација пред бројним групама.

- Може да се научи да се плете корпа, али треба доћи до доброг материјала. И зато одржавам свој засађен врбак који мора сваког пролећа да се исече, да избију нови прутићи који су спремни за плетење. У питању је врба ракита и са њеног прућа не љуштим кору, јер је корпа чвршћа и неће се оштетити када покисне. Летвицама (витке) од белог граба направим данце и ручно плетем пруће – испричао нам је Милан о умећу плетења природних плетених корпи које нису обмотане жицом и које су предмет интересовања „Старог села“ и чију је израду показивао посетиоцима и туристима, односно технику савијања прућа које не сме да пуца. Мајстору Милану све више траже да за весеља ручно оплете стаклене балоне за ракију за здравице, али и прозоре од прућа за куће. У његовој плетеној корпи људи носе силажу, кукуруз и она треба да буде јака попут Миланове верности земљи у Горјанима.

- Било је корпарско и друго грнчарско домаћинство и радили смо 30-40 дана и показивали посетиоцима тајне ових заната у „Старом селу“. Туристи су организовано долазили у групама са Златибора. У питању је било чисто старинско плетење корпи, без шарања и украшавања. Само природно плетење углавном за употребне предмете, јер етно-село не интересују корпе које су обмотане жицом, јер све мора бити природно од прућа – испричао нам је корпар Милан Павић који је исплео и четири куће у Неолитском насељу у Стапарима.

Пројекат „Стари занати у дигиталном добу“ суфинансира Општина Чајетина. Ставови изречени у овом пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.