Српска православна црква данас обележава Велике (зимске) задушнице, дан посвећен свим упокојенима. Овај дан је један од четири велика дана у години када православни верници на посебан начин сећају својих покојника, упућују молитве за њихове душе и чине добра дела у њиховом спомену.
Задушнице, посебно ове уочи Васкршњег поста, сматране су најважнијима. Могу пасти најраније 6. фебруара, а најкасније 13. марта, у зависности од датума Ускрса. Традиционално, верници излазе на гробља, пале свеће, тамјан и доносе прилози за душе преминулих. Такође, верује се да запаљена свећа осветљава души преминулих пут до следећих зимских задушница. Молитва праведнога сматра се кључном за духовну помоћ душама покојника.
Уколико није могуће отићи на гробље, обавезно је да се свеће за помен покојника пале у цркви или код куће. На гробље се доносе жито, вино и свећа. Жито симболизује смртну природу тела и бесмртност душе у светлости Царства небеског. Црно вино представља Божје милосрђе које лечи ране греха, док свећа светли као симбол Христове светлости.
Осим Великих задушница, постоје и Михољске, Митровске и Духовске (Тројичне) задушнице, које верници такође обележавају, показујући на тај начин дубоко поштовање према упокојенима.
Učitavanje komentara...