Zanatske veštine u digitalnim zapisima

- Tokom godina nastojali smo da što više, kroz publikacije i stručne radove predstavimo tradicionalne zanatske veštine koje su na žalost u izumiranju. Mnogi od majstora su već tada bili u poznim godinama, mnogi stari zanati nisu više prisutni i u tom smislu dokumentarni zapisi su poslednja svedočenja o njihovom postojanju na ovim prostorima, kaže mr Jelena Toskić, etnolog-antropolog, muzejski savetnik „Starog sela“ u Sirogojnu

Muzej „Staro selo“ u Sirogojnu ne samo kroz osnovnu delatnost već i kroz dokumentaciju i digitalni svet čuva delove nacionalnog identiteta sa pričama i dititalnim zapisima o prastarim zanatskim veštinama. Mr Jelena Toskić, etnolog-antropolog, muzejski savetnik zajedno sa svojim kolegama realizuje programe kroz koje se čuvaju tradicijske veštine i zanati. Navodi da Muzej na otvorenom "Staro selo" u Sirogojnu od svog osnivanja veliku pažnju posvećuje očuvanju i prezentaciji nematerijalnog kulturnog nasleđa.

- Zahvaljujući uslovima koje pruža muzejski ambijent u okviru stalne muzejske postavke predstavljena su tri zanata u grnčarskoj, kačarskoj i kovačkoj radionici. Pomenula bih i stara zanimanja poput obrade vune i stare zanate poput korparstva za koje nisu potrebni posebni uslovi koje u cilju oživljavanja muzejske postavke povremeno predstavljamo publici Muzeja kroz različite programe. U smislu očuvanja i prezentacije prvenstveno treba istaći „Vašar starih zanata i zanimanja“, manifestaciju koja se održava od 2011. godine. Cilj manifestacije koji je organizator Snežana Tomić postavila, da kroz jedan vid aktivnosti da doprinos očuvanju, razvoju, a posebno prezentaciji i vrednovanju zanatskih veština i umeća, ostao nam je vodilja svih ovih godina. U okviru drugih brojnih programa nastojali smo da angažovanjem zanatilija i predstavljanjem njihovih veština publici dodatno zabeležimo i izradu predmeta, majstorsku veštinu kao i učešće posetilaca prilikom izrade. Stare zanate i zanatlije predstavljamo široj publici kroz fotografije i video zapise putem društevenih mreža i sajta muzeja – kaže Toskić i podseća da su u vreme korona virusa, jednom nedeljno predstavljali vodiče starih zanata sa kratkim tekstovima i fotografijama dok na njihovom Youtube kanalu (www.youtube.com/@staroselosirogojno) publika može videti neke od montiranih filmova o starim zanatima poput „Zanati i zanatlije iz Zapadne Srbije“.

Pitamo je kako se čuva umeće svih tih divnih ljudi, zanatlija koji su naši savremenici, ali i kojih više nema. Kako se čuvaju stari zanati u dokumentaciji i arhivi i kako ova važna svedočanstva postaju i svojevrsni muzejski eksponati u digitalnoj eri?

- Terenska tematska istraživanja i beleženja podataka godinama su sprovodili kustosi-etnolozi Muzeja u Sirogojnu. Istakla bih timsko terensko istraživanje, Evidentiranje zanatlija i tradicionalnih zanatskih veština i znanja na teritoriji oštine Čajetina i formiranje predloga za Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, koje su realizovali etnolozi Muzeja: Snežana Tomić, Jelena Toskić i Dragan Cicvarić u periodu 2010-2012 godine. Ovim istraživanjem otišli smo i van teritorije opštine Čajetina kako bi obuhvatili što veći broj zanatlija i obišli više od 30 sela iz čitavog zlatiborskog kraja. Popisano je više od 60 zanatlija, sa svakim od njih obavljeni su razgovori i snimljene fotografije, video i audio zapisi koji su postali vredan deo dokumentacije Muzeja i čuvaju se u digitalnom obliku. Tokom godina nastojali smo da što više, kroz publikacije i stručne radove predstavimo tradicionalne zanatske veštine koje su na žalost u izumiranju. Mnogi od majstora su već tada bili u poznim godinama, mnogi stari zanati nisu više prisutni i u tom smislu dokumentarni zapisi su poslednja svedočenja o njihovom postojanju na ovim prostorima - kaže mr Jelena Toskić, etnolog-antropolog, muzejski savetnik „Starog sela“ u Sirogojnu.

Ime korpara Milana Pavića iz Gorjana dobro je poznato u svetu starih zanata. On je jedan od retkih ljudi čije ruke nepogrešivom preciznošću mogu da ispletu najkomplikovanije predmete od pruća. Ovoga leta četiri dana je boravio u Puli sa našim „Erama“ i domaćini su bili oduševljeni pletenjem korpi na prastari način.

- Poneo sam u Pulu 40-50 komada manjih korpi i verujte mi, to je za tren “otišlo” koliko je bilo interesovanje. I oni su me pitali da li ima neko kod nas da nastavi korparski zanat. Zainteresovani su da dođe kod njih, i šta sam mogao da odgovorim, naravno da nema... – priča nam Milan čije su korpe remek-dela ovog zanata. U Muzeju „Staro selo“ je ranije boravio i po 40 dana i držao radionice zajedno sa kolegom grnčarom i kaže da je to bila prezentacija pred brojnim grupama.

- Može da se nauči da se plete korpa, ali treba doći do dobrog materijala. I zato održavam svoj zasađen vrbak koji mora svakog proleća da se iseče, da izbiju novi prutići koji su spremni za pletenje. U pitanju je vrba rakita i sa njenog pruća ne ljuštim koru, jer je korpa čvršća i neće se oštetiti kada pokisne. Letvicama (vitke) od belog graba napravim dance i ručno pletem pruće – ispričao nam je Milan o umeću pletenja prirodnih pletenih korpi koje nisu obmotane žicom i koje su predmet interesovanja „Starog sela“ i čiju je izradu pokazivao posetiocima i turistima, odnosno tehniku savijanja pruća koje ne sme da puca. Majstoru Milanu sve više traže da za veselja ručno oplete staklene balone za rakiju za zdravice, ali i prozore od pruća za kuće. U njegovoj pletenoj korpi ljudi nose silažu, kukuruz i ona treba da bude jaka poput Milanove vernosti zemlji u Gorjanima.

- Bilo je korparsko i drugo grnčarsko domaćinstvo i radili smo 30-40 dana i pokazivali posetiocima tajne ovih zanata u „Starom selu“. Turisti su organizovano dolazili u grupama sa Zlatibora. U pitanju je bilo čisto starinsko pletenje korpi, bez šaranja i ukrašavanja. Samo prirodno pletenje uglavnom za upotrebne predmete, jer etno-selo ne interesuju korpe koje su obmotane žicom, jer sve mora biti prirodno od pruća – ispričao nam je korpar Milan Pavić koji je ispleo i četiri kuće u Neolitskom naselju u Staparima.

Projekat „Stari zanati u digitalnom dobu“ sufinansira Opština Čajetina. Stavovi izrečeni u ovom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.