Agrarni budžet Opštine Čajetina je 35 miliona dinara i svake godine se uvećava. Najveće interesovanje vlada za stočarstvo i povećanje stada ovaca i ulaganje u poljoprivrednu mehanizaciju. Konkurs za mlade poljoprivrednike u oktobru.
Čajetinska lokalna samouprava kroz Program mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja seoskim gazdinstvima pruža podršku od 2014. godine i u poslednje četiri godine je najizraženija. Devetogodišnje postojanje Privrednog društva “Zlatiborski eko agrar“ i šestogodišnje delovanje uticali su da su u Čajetini vidni pomaci u oblasti poljoprivredne proizvodnje i oblasti seoskog turizma. Za direktora “Eko agrara”, Marka Marića prekretnica je nastupila pre četiri godine kada je uvećan broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a interesovanje za ulaganje u proizvodnju znatno povećalo, što je rezultiralo obnovom seoskih gazdinstava i to kroz rekonstrukcije objekata namenjenih poljoprivredi, uvećanjem stočnog fonda, obnavljanjem starih i podizanjem novih zasada voća, kao i obnavljanjem seoskih kuća namenjenih turizmu. Kad se ta podrška posmatra po godinama pomak je vidljiv i postignuti značajni rezultati. Tako je u 2014. godini kroz ovaj program podržano preko 50 gazdinstava u unapređenju stočarske proizvodnje, obnovi mehanizacije, podizanju zasada voća. Svi podsticaji bili su podstrek i uzor drugim gazdinstvima da se prepozna interes i probudi svest o unapređenju sopstvene proizvodnje, a podrška lokalne samouprave nije izostala. Lokalna samouprava se uložila i značajna sredstva u razvoj infrastrukture, putne mreže po selima bez koje nema ni razvijene poljoprivrede.
-Već u 2015. godini podržano je 30 odsto više gazdinstava. Prekretnica se dogodila i 2016. kada je za ovu namenu iz opštinskog budžeta izdvojeno 40 miliona dinara, a podneto preko 800 zahteva od strane registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a vidni rezultati postignuti u unapređenju i obnovi matičnih stada. Tako se broj goveda u 2016. uvećao za 10 odsto, a broj ovaca oko 20 odsto u odnosu na popis poljoprivrede iz 2012. godine – iznosi Marić. Ovogodišnji agrarni budžet je 35 miliona dinara kojima Opština Čajetina subvencioniše svoje poljoprivrednike. Direktor “Zlatiborskog eko agrara” navodi da su ove godine imali 170 zahteva za investicije u fizičku imovinu i 129 zahteva za uvećanje stada iz sopstvenog zapata i da pomažu kroz finansiranje računa za stočnu hranu. Mere koje se odnose u ulaganje u organsku proizvodnju i ulaganje u razne vidove prerade realizovaće do kraja novembra.
-Kada je u pitanju imovina fizičkih lica radi se o ulaganju u mehanizaciju., kupovinu cisterni, freza, kosačica i druge opreme i u ovaj deo otišao je najveći deo sredstava, a posle toga za investicije u stočarstvo i preradu – navodi Marić o interesovanju poljoprivrednika. Prošle godine “Eko agrar” je krenuo u program podrške mladima u ruralnim područjima i pomoć prilikom osnivanja stada kada je mladim poljoprivrednicima podeljeno 30 umatičenih grla ovaca.
-Sa ovim projektom nastavljamo i dalje i ideja je da su proizvođači dužni da vrate u formirani fond isti broj grla koja će dalje biti prosleđivana ostalim zainteresovanim mladim poljoprivrednicima. Fond se formira, i situacija sa kovidom usporila je raspisivanje konkursa koji će se pojaviti u oktobru. U pitanju je projekat koji realizujemo sa Fondacijom “Ana i Vlade Divac” i za mladim proizvođačima biće dostupno 4 miliona dinara – navodi Marić. On dodaje da je u ovoj opštini najveća zainteresovanost za nabavku stoke i da evidentno raste broj ovaca, a dominiraju “il de frans” i sjenička.
-LJudi se vraćaju mlečnom govedarstvu i nabavljaju grla tovnih mesnatih rasa koja funkcioništu po sistemu krava-tele i interesantne su rase “angus” i “hereford”. Logično je manje interesovanje za voćarstvo, ali su porastu površine pod bobičastim voćem. Formirani su i zasadi lincure za koju su se zlatiborsko zemljište i određene pozicije pokazali izvanrednim, a finalni proizvod jako cenjen u svetu – dodaje Marko Marić. Pored Festivala dobrog ukusa “Zlatiborski eko agrar” može se pohvaliti i održavanjem manifestacija “Pršutijada”, “Rakijada”, “Bez izvora nema vode”, dok se izložbeno-prodajni stočni sajam održava u Krivoj Reci.
“Naša Zlatka”
-Posle nepune tri godine rada, mlekara „Naša Zlatka” može se pohvaliti svojom misijom. Ima preko 30 kooperanata koji u proseku poseduju pet i više muznih krava, a prerađuje do 1.500 litara mleka dnevno – navodi Marić i ocenjuje da je protekli period sa stanovišta održivosti mlekare opravdao inicijativu „Eko agrara”, donatora i same lokalne zajednice. -Plasman je neupitan i radimo na tome da u skorije vreme dupliramo kapacitet s obziroma na tražnju – kaže direktor “Zlatiborskog eko agrara”.
