Ekonomista, privrednik, pisac, Milutin Era Marjanović proslavio je u krugu najbližih i prijatelja u Beogradu svoj stoti rođendan. Sa sto leta ovaj čestiti Zlatiborac pleni bistrinom uma i kaže da je recept za dugovečnost “ne mrzeti nikoga” kaže Era koji je čudom izbegao streljanje u Šumaricama 21. oktobra 1941. godine.
Rođen je u selu Dobroselica 12. novembra 1923. godine, osnovnu školu završio je u Banji kod Priboja, nižu Gimnaziju u Prijepolju, a višu Gimnaziju sa maturom u Kragujevcu 1943. godine. Sticajem neverovatnih okolnosti izbegao je streljanje đaka u Šumaricama. Učesnik je NOR-a, dva puta ranjavan i učesnik proboja Sremskog fronta. Završio je Ekonomski fakultet 1950. godine u Beogradu. Posle rata do penzionisanja zapažen je privrednik u oblasti spoljne trgovine, direktor Zanat-eksporta, Zavoda za unapređenje i razvoj privrede sreza užičkog, Brodoimpeksa, Fabeg-a, Drvoimpeksa, pomoćnik direktora zavoda za javno zdravlje „Batut“ i direktor „Stalne izložbe“ SFRJ u Montrealu u Kanadi. Na stoti Erin rođendan svi su bili više uzbuđeni nego on o čemu svedoči i njegova skromnost kroz pozdravne reči.
– Danas je sto godina od dana mog rođenja. Ovu moju stogodišnjicu proslavljam zahvaljujući Bogu, sudbini i mom sinu Milošu, supruzi Luli, dr Slađanu Timotijeviću i svoj mojoj rodbini i prijateljima vama želim puno zdravlja i da dočekate moje godine. Živeli mi i zdravi bili! – zdravica je koju slavljenik uputio za svoj rođendan.
Sumirajući svoj veoma buran i bogat životni put, Milutin Marjanović u stotoj godini života prisetio se još jedne zanimljivosti. On je, sada već daleke ali teške 1991-1995 i dalje, kao predsednik mesne zajednice Kumodraž 2 i potpredsednik Saveza boraca Voždovca sarađivao sa Vojskom Jugoslavije, tačnije sa VP 1552 koja se nalazila na Voždovcu. U znak zahvalnosti ova vojna jedinica dodelila mu je jedinstveno priznanje u vidu čaure od tenkovske granate na kojoj piše „Gospodinu Milutinu Marjanoviću u znak zahvalnosti za izuzetnu saradnju, a povodom Dana Vojske Jugoslavije. Ovim je izvršeno učlanjivanje u aktivni sastav jedinice. Da su Marjanovići dugovečni svedoči i Erin brat Momir koji je rođen 1935. godine i koji je nedavno na Sajmu knjiga predstavio knjigu “Ilustrovana istorijska čitanka Srbija i Crna Gora 1804-1918”.
Zdravica
Svoj rodbini i prijateljima želim puno zdravlja i da dočekate moje godine. Živeli mi i dravi bili! – Erine su reči sa proslave stogodišnjice od rođenja.
Član
Era Marjanović je i počasni i najdugovečniji član Udruženja potomaka ratnika “Major Kosta Todorović” iz Užica na šta je Milutin jako ponosan.
Čudo
Milutin Marjanović(100), jedan od malobrojnih živih svedoka dešavanja od 21. oktobra 1941, kao đak šestog razreda Gimnazije pukom srećom se spasao od smrti i nije se našao u koloni za streljanje, jer su ih Nemci razdvojili.
– Samo čudo me je spasilo – reči su kojima Milutin Marjanović opisuje ono što mu se desilo u Kragujevcu, 21. oktobra 1941. godine. . Školu je pohađao u ovom gradu boraveći kod svog dede po majci.
