Sveta Petka rođena je krajem 10. veka u Epivatu u Vizantiji. Odrastala je u imućnoj i pobožnoj porodici.
Njen brat Jevtimije zamonašio se kao mlad, a potom postao episkop maditski. Po smrti roditelja, Sveta Petka je svoje bogatstvo podelila siromašnima, te se i ona zamonašila u Carigradu i dobila duhovno ime Paraskeva. Prema hrišćanskom predanju, godine je provela u pustinji, vodeći usamljenički život, posvećen postu. Veruje se da joj se u snu javio anđeo i pozvao je da se vrati u otadžbinu i širi hrišćanstvo. Zbot toga je na ikonama prikazana u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Kult Svete Petke u srpskom narodu jača pred kraj 14. veka, po Kosovskoj bici, a o prenosu moštiju Svete Petke iz Vidina u Srbiju pisao je Grigorije Camblak, srednjovekovni pisac i kasnije kijevski mitropolit.
Mošti svetiteljke više puta su prenete iz jednog mesta u drugo.
Bugarski car Jovan Asen II 1238. godine preneo je mošti Svete Petke u Trnovo. Nakon osmanskog osvajanja ovog prostora, prema naredbi sultana Bajazita, mošti su odnete u moldavski grad Jaši. Zatim ih je kneginja Milica, 1396. godine, smestila u crkvu Ružicu na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Veličanstveni preneo je mošti 1521. godine u Carigrada, da bi ih na kraju, carigradski patrijarh Partenije 1641. godine poklonio moldavskom knezu Vasiliju Lupuluu. Smeštene su u Jaši u crkvu Sveta tri jerarha, gde se nalaze i danas.
Sveta Petka smatra se zaštitnicom žena, majki i porodilja. Mole joj se žene različitih vera i nacionalnosti u potrazi za utehom i zaštitom. Mnogi vernici joj se obraćaju i za ozdravljenje. U blizini pojedinih hramova posvećenih ovoj svetiteljki nalaze se česme i izvori za koje se smatra da imaju lekovita dejstva.
U mnogim domovima u Srbiji ovaj praznik se obeležava i kao krsna slava, a slavsku trpezu danas ne treba sklanjati. Pošto gosti odu, domaćica bi trebalo da okadi trpezu tri puta, da bi svetiteljka posetila i blagoslovila dom.
U pojedinim krajevima smatra se da mlade devojke na Svetu Petku treba da beru cveće i njime ukrase dom da bi tokom godine vladali sloga i mir u kući. Devojčicama se danas oblače nove haljine, uz nadanje da će ih pratiti sreća, a veruje se da bi devojke trebalo da pojedu parče slavskog kolača i sačuvaju mrvice, jer bi mogle u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.
Danas ne bi trebalo prati veš, šiti, niti obavljati teške fizičke poslove. Ovo verovanje posebno se odnosi na žene.
Učitavanje komentara...