Praznik je sećanje na smrt Bogorodice i smatra se praznikom majki i dece.
Bogorodica je nadživela svog Sina i nastavila njegovu misiji okružena apostolima u Jerusalimu. Arhangel Gavrilo, Božji glasnik koji joj je saopštio da će roditi Sina Božjeg, obavestio ju je da će se na ovaj dan upokojiti. Uznela se na nebo i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“ u 60. godini odnosno 72, prema drugom predanju.
Velika Gospojina ustanovljena je 528. godine, po želji cara Mavrikija, koji je na ovaj dan pobedio Persijance.
Vernici se na ovaj praznik pričešćuju posle dvonedeljnog posta, a običaj je da se na današnji dan ne rade kućni poslovi – ne pere se veš, ne sređuje dom, ne šije i ne veze, ne uzima se igla u ruke.
Period između Velike i Male Gospojine (21. septembra) naziva se „međudnevnica“. Prema verovanju ovo je najbolje vreme za branje plodova i lekovitog bilja. Smatra se da tada imaju posebna svojstva. Veruje se i da umivanje na izvorima lekovite vode na ovaj praznik bolesnima donosi isceljenje.
Velika Gospojina je državni praznik u Grčkoj i Rumuniji, a slava je i gradova i opština u Srbiji, kao što su Pirot, Pančevo, Zrenjanin, Barajevo.
Učitavanje komentara...