Đurđic je posvećen Svetom Georgiju, poznatom i kao Sveti Đorđe ili Đurađ, jednom od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja. Prema crkvenom predanju, bio je rimski vojnik i borac za hrišćanstvo koji je odbio da se odrekne svoje vere i poslušnosti caru Dioklecijanu, zbog čega je pogubljen 303. godine.
Praznik se obeležava u znak sećanja na prenos moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije u Lidu Palestinsku, gde je, u vreme cara Konstantina, podignut hram posvećen ovom svetitelju.
U srpskom narodu Sveti Georgije praznuje se dva puta godišnje. Đurđic se obeležava 16. novembra, dok je Đurđevdan 6. maja, na dan stradanja svetitelja. Postoji i razlika u načinu njegovog prikazivanja na slavskim ikonama. Za Đurđic se uzima ikona na kojoj svetitelj stoji sa mačem ili kopljem u desnoj ruci, dok je na ikonama za Đurđevdan prikazan na konju kako kopljem probada aždaju.
Đurđic je krsna slava i preslava brojnih porodica i mesta. Ovim praznikom, prema narodnom kalendaru, počinju Vučji dani, poznati i kao Mratinci, koji traju do 24. novembra, kada se obeležava Mratindan.
Za ovaj period vezani su brojni narodni običaji. Prema verovanju, tokom Vučjih dana ništa se ne daje iz kuće, žene ne bi trebalo da rade ručne radove, dok se obućarima i krojačima savetuje odmor od posla. Takođe, izbegavao se lov na vukove.
U narodu se verovalo i da vremenske prilike tokom Mratinaca najavljuju kakva će biti zima. Ako su dani magloviti, zima će biti promenljiva, a ako je vreme vedro, predstoji jaka i hladna zima. Prema narodnom predanju, zima dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom.
Učitavanje komentara...