Otkupna cena maline prošle godine je išla i do rekordnih 500 dinara, ali su mnogi ostali bez zarade. Na lageru stoji velika količina neprodatog roda. Jasminka Milivojević, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu (u Zemunu), kaže za RTS da je situacija nastala kao posledica loše strategije.
"Najveći problem u ovom trenutku je što ima dugovanja od 60 odsto prema proizvođačima po pitanju naplate otkupljene maline", ističe Milivojevićeva.
Prema njenim rečima, među proizvođačima postoje oni koji su naplatili potpuno vrednost prodate maline od hladnjačara, a ima i onih koji su naplatili 50 odsto i ima onih koji nisu ništa naplatili.
"Hladnjače koje nisu uspele da podmire dugovanja prema proizvođačima su u veoma teškoj situaciji. Ovo rešavanje sa kreditima je možda neko privremeno rešenje. Sva dalja rešavanja zavise od svetskog tržišta i prodaje maline i od mogućnosti da proizvođači naplate dugovanja", kaže Milivojevićeva.
"Nemačka je do prošle godine bila najveći kupac naše maline, sa četrdeset do pedeset hiljada tona godišnje. Ove godine je prodato svega četiri do pet hiljada tona. I neka druga tržišta koja su kupovala redovno našu malinu, kao Švedska, značajno su smanjila količine, svega 600 do 700 tona je do sada izvezeno. Takođe, Japan, Engleska, Francuska. Malo je interesovanje za izvoz naše maline prema tim zemljama, jer je kupovna moć stanovništva smanjena, a nude se i jeftiniji proizvodi iz drugih zemalja – Poljske, Ukrajine, Maroka", napominje Milivojevićeva.
Na pitanje zašto smo imali 30 odsto manji rod 2021. godine nego prethodne, Milivojevićeva navodi da, analizom stanja u zasadima, uzorkom je obuhvaćeno 400 hektara zasada maline i da je na toj površini na 111 hektara, ili na 27 odsto, ustanovljeno sušenje izdanaka maline, što se povezuje sa nekvalitetnim sadnim materijalom, odsustvom sistema za navodnjavanje, lošom pripremom zemljišta.
Učitavanje komentara...