Српска православна црква и њени верници сутра славе Светог Луку, једног од првих проповедника хришћанства, савременика Исуса Христа и аутора једног од четири јеванђеља.
Свети Лука, према Новом завету, написао је треће јеванђеље, као и Дела апостолска. Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је крсна слава српских породица.
Верници Светог Луку поштују као исцелитеља и заштитника лекара, фармацеута, болница и апотека. Црквено предање сматра га и оснивачем хришћанског иконописа, јер му приписује израду три иконе Пресвете Богородице, као и икона светих апостола Петра и Павла.
Свети Лука је родом из Антиохије, где је у младости учио грчку филозофију, медицину и живопис. Пратио је апостола Павла на његовим мисионарским путовањима, а након Павлове смрти наставио је да шири хришћанство. Према предању, страдао је у 84. години живота у Теби.
Његове мошти пренете су из Епира у Смедерево 12. јануара 1453. године. Откупио их је деспот Ђурађ Бранковић од турског султана за 30.000 златних дуката. У Смедереву су чуване до пада града, када су, 20. јуна 1459. године, однете.
У народној традицији за Лучиндан везују се и обичаји повезани са предстојећом зимом и заштитом стоке од вукова. У појединим руралним крајевима торови су се опасивали концима, уз изреке „Иде Лука, ево вука“ и „Свети Лука, снег до кука“.
Истог дана Српска православна црква обележава и Светог Петра Цетињског, који је 1782. године постао митрополит и господар Црне Горе. Живот је посветио свом народу, радио на помирењу завађених племена и одбрани земље. Упокојио се 31. октобра 1830. године, а његове мошти почивају у Цетињском манастиру.
Učitavanje komentara...