Данас је Света Петка

Света Петка рођена је крајем 10. века у Епивату у Византији. Одрастала је у имућној и побожној породици.

Њен брат Јевтимије замонашио се као млад, а потом постао епископ мадитски. По смрти родитеља, Света Петка је своје богатство поделила сиромашнима, те се и она замонашила у Цариграду и добила духовно име Параскева. Према хришћанском предању, године је провела у пустињи, водећи усамљенички живот, посвећен посту. Верује се да јој се у сну јавио анђео и позвао је да се врати у отаџбину и шири хришћанство. Збот тога је на иконама приказана у монашкој одећи, са крстом у руци.

Култ Свете Петке у српском народу јача пред крај 14. века, по Косовској бици, а о преносу моштију Свете Петке из Видина у Србију писао је Григорије Цамблак, средњовековни писац и касније кијевски митрополит.

Мошти светитељке више пута су пренете из једног места у друго.

Бугарски цар Јован Асен ИИ 1238. године пренео је мошти Свете Петке у Трново. Након османског освајања овог простора, према наредби султана Бајазита, мошти су однете у молдавски град Јаши. Затим их је кнегиња Милица, 1396. године, сместила у цркву Ружицу на Калемегдану. Султан Сулејман Величанствени пренео је мошти 1521. године у Цариграда, да би их на крају, цариградски патријарх Партеније 1641. године поклонио молдавском кнезу Василију Лупулуу. Смештене су у Јаши у цркву Света три јерарха, где се налазе и данас.

Света Петка сматра се заштитницом жена, мајки и породиља. Моле јој се жене различитих вера и националности у потрази за утехом и заштитом. Многи верници јој се обраћају и за оздрављење. У близини појединих храмова посвећених овој светитељки налазе се чесме и извори за које се сматра да имају лековита дејства.

У многим домовима у Србији овај празник се обележава и као крсна слава, а славску трпезу данас не треба склањати. Пошто гости оду, домаћица би требало да окади трпезу три пута, да би светитељка посетила и благословила дом.

У појединим крајевима сматра се да младе девојке на Свету Петку треба да беру цвеће и њиме украсе дом да би током године владали слога и мир у кући. Девојчицама се данас облаче нове хаљине, уз надање да ће их пратити срећа, а верује се да би девојке требало да поједу парче славског колача и сачувају мрвице, јер би могле у сну видети своју судбину и будућег мужа.

Данас не би требало прати веш, шити, нити обављати тешке физичке послове. Ово веровање посебно се односи на жене.