Аерозагађење је највећи еколошки проблем у Ужицу и највише утиче на здравље грађана, кажу учесници панела који је организовала Грађанска читаоница Либерграф. Том врстом загађења највише су угрожена деца, старији људи и труднице, као и млади који све чешће имају проблем са стерилитетом.
"На послу се срећем са популацијом од 0 до 19 година која је најосетљивија. За разлику од одраслих који имају од 14 до 18 удисаја по минуту, новорођенчад удахну и до 30 пута. Замислите колико та мала плућа удахну загађујућих материја заједно са ваздухом.", каже Богдан Дамјановић, специјализант педијатрије у Здравственом центру Ужице.
Он упозорава да деца, ако се благовремено не заштите, могу да имају трајне последице загађења на здравље.
"Загађујуће чесице се таложе у плућима, а таложење доводи до појаве ожиљка. Једном када се тај ожиљак појави код детета, он никад не може да се поправи. Што више тих ожиљака, то више разних поремећаја на плућима. Смањују се алвеоле, смањује се проток гасова.", рекао је Дамјановић.
Упоређивањем података којима располаже Дечји диспанзер у Ужицу, он је закључио да је 2020. и 2021. године ситуација била за нијансу боља него ранијих година, јер су имали мање пацијената погођених сезонским загађењем ваздуха.
Напомиње да није сигуран да ли је ствар у томе што сваке године у Ужицу има све мање деце, односно здравствених картона или што је квалитет вазудха у граду за нијансу бољи него претходних година:
"Јануара 2020. године 20 дана је константно било и смога и притиска и магле, и имали смо 350 предшколске деце на инхалацијама у диспанзеру. Јануар 2021. је био бољи, имали смо 35 малишана на инхалацији, али зато је у мају било абнормално хладно, ложило се и имали смо 345 инхалација код деце."
Подсећа да осим деце и старијих особа у осетљиве групе спадају труднице, јер загађење из ваздуха крвотоком мајке стиже и до бебе у стомаку. Уз плућа, од аерозагађења страдају и други органи.
"Плућа су најпрокрвљенији орган. Ако нам је крв богата кисеоником, а нема ових лоших материја које удишемо, сачуваћемо крвне судове, срце, мозак, бубреге и све што нам је есенцијално.", објаснио је Дамјановић.
Он је истакао да истраживања показују како загађен ваздух утиче и на репродуктивно здравље и код мушкараца и код жена.
"Овим су посебно погођене жене у загађеним областима, јер услед загађења ваздуха могу имати мање здравих јајних ћелија и нижу плодност, док је вантелесна оплодња мање успешна.", наглашава Дамјановић.
Према његовим речима, загађени градови у региону Западног Балкана имају дупло више од дозвољених годишњих вредности емисије ПМ 2.5 честица, што може да смањи плодност код жена и до 10 одсто.
Код мушкараца загађење прашкастим материјама долази до тестиса, узрокује смањење производње семене течности, мању покретљивост сперматозоида и чешће побачаје током трудноће услед програмиране смрти ћелија.
Све то се, како објашњава, наводи у студији "Уједињени Балкан за чист ваздух" коју је израдио наш професор хумане генетике и оснивач специјалне болнице за лечење стерилитета у Лесковцу, Миодраг Стојковић.
СИТУАЦИЈА БОЉА, АЛИ ДАЛЕКО ОД ИДЕАЛНЕ
Докторка Оliveра Јањић из Завода за јавно здравље у Ужицу потврдила је да Ужице зими има проблем са појачаним присуством чађи и ПМ 10 честица.
Према њеним речима, ситуација је битно боља него ранијих година, али и даље није задовољавајућа. Као пример наводи податке са мерног места Градски пијац у Ужицу:
"Ако упоредимо 2010. и 2021. годину, када говоримо о средњој годишњој вредности чађи, она је са 77,6 микрограма по метру кубном спала на 28,1, а број дана са 234 на 63."
Она је навела да се Ужице суочава и са проблемом загађења водотока, као и да мора да се промени свест грађана о њиховој заштити. Додала је да се акумулација Врутци, са које Ужице добија воду, редовно контролише, као и да је вода безбедна за пиће.
Објаснила је да бројност цијанобактерија у том језеру није толико опасна, али да је опасно присуство цијанотоксина. Испитивањем њиховог присуства, како је навела, штитити се пијаћа вода.
Руководилац Одељења за заштиту животне средине у Ужицу, Светлана Дракул, каже да је загађење ваздуха локална самоуправа у Ужицу препознала као основни проблем.
Додала да су сва средства и енергија усмерени на решавање тог проблема и подсетила да је у току израда Плана развоја Града Ужица од 2021. до 2028. године, кровног документа у области екологије.
Он би требало да помогне у решавању проблема у пет области које се издвајају као проблематичне: вода, ваздух, земљиште, отпад и нејонизујуће зрачење.
Када се заврши план развоја, свака област ће имати своје акционе планове. Све то је, како додаје, важно и због финансирања пројеката у области заштите животне средине.
Она је напоменула да у области екологије локалне самоуправе не могу саме да финансирају скупе пројекте.
Владан Синиђић из Грађанске читаонице Либерграф рекао је да се слаже с тим да град треба да има план развоја, али сматра да је најпре потребно да локална самоуправа усвоји Програм заштите животне средине. "А не да у неком моменту кажемо да нам је стратегија да имамо тешку индустрију у граду или да, не дај боже, отварамо руднике никла, па да онда усклађујемо Програм заштите животне средине са тим Планом развоја.", нагласио је Синђић.
Он је подсетио и да Ужице већ има нека парцијална документа у области екологије.
"Постоји план квалитета ваздуха, план управљања отпадом треба да се ради, али то су све сегменти великог, свеобухватног програма који сваки град треба да има.", закључио је представник Либерграфа.
Израду овог текста је финансирала Влада Уједињеног Краљевства; изнети ставови нужно не одражавају званичну политику Владе Уједињеног Краљевства
Učitavanje komentara...