Пред ужичку публику изложено је 13 слика, рађених уљаним бојама, 11 цртежа односно илустрација песме „Сватови Нука Новљанина“ за збирку „Српске народне јуначке песме (са сликама)“, као и један примерак поменуте књиге.
Поставком доминирају портрети председника и академика некада Српске краљевске академије, али и других значајних личности за српско друштво у првој половини двадесетог века. Портрети председника Академије сликани су сведеније због официјелне потребе из које су настали, док су радови Предићевих познаника и пријатеља рађени техником спонтанијих портрета.
Током трајања изложбе посетиоци могу видети портрете Јована Цвијића, Стојана Новаковића, Слободана Јовановића, Александра Белића, Бранислава Петронијевића, између осталог. У низу портретисаних мушкараца, издвајају се ликови две жене, боркиње за женска права, вајарке Вуке Велимировић и научнице Ксеније Атанасијевић. Део поставке је и један пејзаж, „Рано јутро са мога балкона, Карабурма“, поглед из уметниковог атељеа, али и икона Свети Димитрије с обзиром да Предићев сликарски опус обухвата и значајан број икона и етнографских радова.
Директор Градске галерије Ужице, Зоран В. Цветић, истакао је да је ова изложба, поред значаја у естетским дометима, битна и због особа које је Предић забележио за вечност.
- Ова поставка нас истовремено подсећа на плејаду наших стваралаца из света науке и уметности. Пуко набрајање њихових имена обухвата највише домете једне епохе. Њихова дела су разнородна и различитог карактера, њихови животи су испуњени различитим искуствима, али све их веже један простор и један човек, место у атељеу Уроша Предића - рекао је Цветић.
Већину изложених дела уметник је за живота поклонио или завештао Српској академији наука и уметности (САНУ) чији је био члан, а они су Градској галерији у Ужицу уступљени из уметничке збирке, архива и библиотеке ове институције.
Ова поставка Јелене Межински Миловановић у нешто већем обиму изложена је први пут пре две године у Београду под називом „Урош Предић - Достојанство свакидашњице“, а касније, дела су излагана и у Крагујевцу.
У име ауторке поставке и Српске академије наука и уметности, изложбу је отворио историчар уметности проф. др Игор Борозан, дописни члан САНУ.
- Има сам прилику током вођења изложбе у Београду да кажем да ми све те ликове памтимо онако како их је Предић насликао. Они се данас налазе у разним читанкама, уџбеницима, научним монографијама, каталозима изложбе, све њих памтимо можда не чак и како су стварно изгледали него онако како их је Предић видео. Он их је видео својим суровим оком, психолошки верно, прецизно, приказујући њихов карактер, са врло мало, као што ћете видети, пратећих симбола и елемената – рекао је Борозан.
Урош Предић (Орловат, 1857 - Београд, 1953) један је од најзначајнијих представника академског реализма у српској ликовној уметности. Његов израз формиран је на традиционалном класицистичком и романтичарском сликарству, а користио је и искуства пленеризма. Школовао се на Ликовној академији у Бечу. Још у младости његов рад добија признања, био је тражен портретиста, а једно од његових најпрепознатљивијих дела је историјске тематике, „Косовка девојка“.
Први пут самостално излаже у Грађанској касини у Београду 1888. године. Један је од оснивача и дугогодишњи председник истакнутог Друштва српских уметника „Лада“. Добитник је многих одликовања и признања за свој рад, међу којима се издваја бронзана медаља на Светској изложби у Паризу 1889. године.
Дописни члан Српског ученог друштва постао је 1884. године, а по укидању ове институције постаје члан Српске краљевске академије која ју је наследила. Њен стални члан је од 1910. године.
Изложба „Урош Предић и његова дела у Српској академији наука и уметности“ отворена је за посете до 28. септембра.
Učitavanje komentara...