Некада бубњар музичких група „Феникс“, „Кило и по“ и „Плави ансамбл“, а сада поносни власник занатске радионице, односно, фирме за израду уникатних воблера „Мато Лурес“ на Златибору. Музиком се и даље бави активно у локалном бенду „Тхе Хигхландерс“, док је истовремено своју другу страст- према риболову и природи претворио у занатску радионицу.
Драгољуб Зумберовић, познатији као „Мато“, већ преко 40 година бави се израдом уникатних варалица за рибу које стижу и до далеке Русије. Један је од првих на нашим просторима који се бави овим послом, а до сада је израдио преко 50.000 уникатних варалица. На његове воблере упацене су рибе до преко 50 килограма широм света.
Љубав према природи, као и близина чистих и лепих река које нас окружују попут Дрине и Ђетиње навеле су га да почне да се интересује за спортски риболов. Захваљујући музици и свиркама, Мато је у младости често путовао по европским градовима где је своје турнеје користио да увек купи по неку варалицу. Пошто су у то време варалице биле јако скупе и нису се могле наћи у нашој земљи, 80-их година долази на идеју да сам покуша да их израђује. Прво их је правио за пријатеље, а онда одлучује да оснује сопствену фирму, која траје већ преко 40 година. У послу му помаже син, а заједно су тандем који побеђује.
Када су у питању материјали од који се варалице најчешће праве, наглашава да их највише прави од дрвета и то домаћег- тополе. Од дрвета се још користи афричко дрво „балза“, које је јако меко и лако и „самба“, а оба су доступна у Србији.
-Највише користим тополу, зато што је тврђа и квалитетнија и самим тим је с њом најтеже радити. То су основни материјали. После се користе оловна отежања, жица и арматура која пролази кроз варалицу. За варалицу је важна и заштита и импрегнација јер се бацају у воду. Ако се користе фабрички лакови варалице краће трају, док ми сами правимо сопствене лакове. Када су у питању фарбе не постоји ограничење. Могу да се фарбају темперама, акрилним или воденим бојама, нитро фарбом...У суштини свака на крају буде различита и све су уникати. Такође, свака од њих, пре него се прода мора да прође тест на води и потребно је да ради као жива риба- додаје Мато.
Мато објашњава да од тога каква је вода зависи коју врсту варалице ће користити, да ли јарких или неутралних боја. У бистрим водама какве су наше, има доста риба грабљивица као што су: разне врсте пастрмке, сом, смуђ, штуке, па се за њих праве варалице које их имитирају и неутралнијих су боја.
-Варалице се праве по узору и на кркуше, пеш, клен, липљан. У замућеним, загаситим, равничарским водама користе се јарке боје попут: плаве, наранџасте, флуоресцентно зелене и слично. Постоје ту и разне величине. Стандардни модели су од три до 23, 24 центиметра, али горња граница у суштини не постоји. Неки људи воле да имају изложбене примерке. Раде се у једноделним, дводелним и троделним моделима. Тешко је рећи колико је потребно времена да се направи један воблер, зависи од украшавања, боја, али у просеку дневно могу три до пет комада. Лепо се може зарадити, али се много и ради. Колико вреди, то не може да се наплати - искрен је овај риболовац.
Посебан доживљај који памти му је прошлогодишњи одлазак у Сибир где је код руских колега риболоваца, био гост у експедицији. Каже да је невероватно колико су у Русији опрезни када је у питању очување природе, дивљине и река...Руси су савесни, као и Словенци, чувају и брину се о риби и свему ономе што представља извор наших живота.
-Код њих не постоји узимање рибе, осим у случају да немате шта да једете у експедицији. Посебно је забрањено ловњење врста рибе тајмен, која је слична нашој младици. Они се баве искључиво спортским риболовом. Слична ситуација је и у Словенији, коју често посећујем. Тамо скоро свако друштво има рибогојилиште, где према закону 70% од сваке продате дозволе иде за порибљавање вода. Код нас је то незамисливо- објашњава Мато.
Иако смо још далеко од понашања колега у Русији и Словенији, он наглашава да није све тако црно.
-У последњих десетак до петнаест година, омладина која се бави риболовом бар овде у Ужицу, јако је едукована и добро се понаша. Поштују сва правила риболова и то је светло на крају тунела- закључује наш саговорник.
Ужичка школа
„Ужичка школа воблера“, незванично је удружење које постоји у Ужицу и које броји око 50 људи који се такође баве прављењем униканих варалица. Сви раде одлично, а многи од њих испекли су занат баш код овог мајстора.
Učitavanje komentara...