Приликом експлозије у Партизанској фабрици оружја и муниције страдало је око 12о људи. Према подацима које поседује Народни музеј Ужице, позната су имена 111 погинулих. У овом трагичном догађају страдала је цела смена радника, њих 49, који су тог дана радили у десном тунелу фабрике, некадашњем трезору Народне банке Краљевине Југославије. Леви тунел коришћен је за склониште приликом окупаторског бомбардовања, тако да су се на списку страдалих нашла и имена 62 цивила.

Експлозија се догодила око 3 сата поподне у попречном делу тунела, на месту где су одлагани готови производи и муниција, да би се потом проширила и на леви и десни тунел. Према сведочењима, детонације су одјекивале и током наредног дана, а после овог догађаја фабрика је затворена. О узроцима експлозије се и даље спекулише.
Директорка Народног музеја Ужице, установе која је овај простор преуредила у музејску поставку, те на тај начин чува сећање на овај догађај, Славица Стефановић истакла је да су страдали уградили своје животе у слободу коју данас живимо.

- Ови људи нису страдали случајно. Они су уградили своје животе у темеље слободе коју ми данас живимо. Њихова храброст, њихова спремност на жртву, обавезују нас да чувамо мир, да поштујемо сопствену историју, да будућим генерацијама пренесимо истину о цени слободе - казала је она.

Венце су, уз потомке погинулих, положиле и делегације Града Ужица, Градске општине Севојно, Општинског одбора Социјалиситчке партије Србије, Градског одбора Удружења потомака ратника „Мајор Коста Тодоровић“, Удружење ветерана Ужица, представници наменске произоводње „Првог партизана“, Удружење бораца Севојно, представници СУБНОР-а Србије, Општинског одбора Социјалистичке партије Севојно и Друштво историчара Ужица са ученицима Ужичке гимназије.

Ученици ове школе наступили су у уметничком делу програма. Присутнима су се обратили Јован Гогић, Димитрије Станкић, Дамјан Дубљанин, Огњен Танасковић, Нада Цветковић и Ања Симеуновић, уз подршку наставнице историје Снежане Недељковић.
Потом је ужичко свештенство служило парастос страдалима у просторијама некадашње фабрике.

Партизанска фабрика оружја и муниције била је једина која је на простору поробљене Европе производила оружје за борбу против фашистичког терора. Почела је са радом по ослобођењу Ужица, 24. септембра 1941. године, премештањем муницијског одељења и алатнице из фабрике у Крчагову у трезоре Народне банке.

Радници су радили у три смене, чинећи Пушкарску чету која је припадала Ужичком партизанском одреду. Произвођени су пушчани меци, меци за пиштољ, пушке, ручне бомбе, нагазне мине. Вршен је и ремонт на панцирним топовским гранатама, поправљено неколико хиљада пушака, тешких митраљеза, пушкомитраљеза, неколико топова, као и тенкова поред осталог. Произведено је затим достављано партизанским борцима у Босни, Херецеговини, Шумадији, Црној Гори и другим деловима земље, све до 22. новембра 1941. године.





Učitavanje komentara...