Пандемија коронавируса учинила је да флексибилност ужичког текстилног предузећа „Пахуљица“ дође до пуног изражаја и изнедрила је нове производе и услуге. Од основног производног програма који је уско везан за хотелијерство и угоститељство, није се одустало, мада он трпи последице и дели судбину сектора који прати. За Срђана Ристановића у овако непредвидивој ситуацији, једини циљ је сачувати производњу и раднике
Текстилно предузеће „Пахуљица“, у власништву породице Ристановић присутно је на тржишту од 1992. године. Настало је у веома тешким временима за домаћу текстилну индустрију, пребродило све тешкоће и падове и од пре неколико година потпуно се стабилизовало и ситним, али сигурним корацима закорачило у свој нови период развоја. Да је све кренуло узлазном линијом показивао је и годишњи раст производње и до 30 процената. Али, већ у првом кварталу ове године дошла је пандемија коронавируса и значајно омела правац планираног развоја. Међутим, посвећеност послу, упорност, стручност, добра процена ситуације на тржишту и изузетно јединство целе породице уз подршку и коректну сарадњу са запосленима, показало је да је „Пахуљица“, ма колико јој име указивало на нежност и крхкост, способна да преживи и најтеже ситуације каква је ова сада у целом свету, изазвана вирусом корона.
Предузеће је показало своју флексибилност од самог почетка проглашења пандемије у држави. Већ 17. марта, уз свој основни производни програм намењен сектору хотелијерства и угоститељства, а међу првим текстилним фирмама у Србији, почиње производњу заштитних маски од сертификованих памучних материјала, медицинског кепера, за вишекратну употребу. Тако је у својим погонима, радећи пуним капацитетом, за седам дана компанијама у Ужицу и у ужичком крају испоручила скоро 20.000, а до данас, више од 300.000 комада. У међувремену, почиње производња скафандера од нетканог, сертификованог платна, капа. Сада „Пахуљица“ уз то нуди и пласира на тржиште прслуке, брислете-фотир натопљен алкохолом са мирисом боровине које и сервисира, односно, дезинфикује после сваког коришћења, пакује гел за суво прање руку, а своју понуду комлетира визирима, алкохолом. -Увек смо у производњи имали ту способност да се брзо прилагодимо новим трендовима што се и сада показало. Када је почела пандемија и од увођења ванредног стања, рад на основном програму се смањивао па је наш једини циљ био да одржимо производњу и број радника. Иначе, улазак у нове производе, генерално, није захтевао огроман посао и време. Веома сам задовољан како смо део производње брзо усмерили на производе потребне здравству у заштити од коронавируса, комбинезоне, скафандере, камашне, капе, све што можемо. Дневно, у пуном капацитету можемо да сашијемо 200 скафандера, али, наравно, радимо у складу са потребама тржишта- каже Срђан Ристановић, менаџер производње. Потребно је рећи, иако то Ристановић не истиче, да је „Пахуљица“ у протеклом периоду донирала значајне количине робе, пре свега, ужичком здравству. Што се тиче основног производног програма који је уско везан за хотелијерство и угоститељство, он се реализује, али су наруџбине постељина, пешкира, униформи, знатно мање и зато се у „Пахуљици“ помно прати шта се догађа у овом сектору. Само током марта, априла и маја, финансијски ефекат у овом програму лошији је за око 30 процената у односу на исте месеце прошле године, а то је за ово предузеће велики пад. Извоза у Црну Гору нема. Прошле године до јуна је било преко 20 испорука, а ове у истом периоду само неколико, могу да се изброје на прсте једне руке. На хрватско тржиште део уговореног извоза реализован је само почетком године, остало је све отказано.
-Да није било мера које је Влада први пут донела па и сада, тешко да бисмо ишта могли сами да урадимо. Међутим, питање је докле ће све ово са короном да траје, шта ће и како ће бити наредне године. Не знамо како ће бити када све дође на наплату и порези, доприноси, кредити. Зато је све непредвидиво. Сада, буквално гледамо да пребродимо месец за месецом - каже Срђан.
У оквиру бројних услуга које у овом моменту „Пахуљица“ нуди тржишту, јесте и сервисирање хотелских текстилних производа – прање, пеглање, опремање. Дневни капацитет њихове перионице је тона и по веша, али је сада и за то мање посла.
„Пахуљица“ није отпуштала раднике. Има преко 20 запослених, а током протеклих месеци примљено је још троје нових не због повећања обима посла, већ, како каже Срђан, зато што су ти профили радника и иначе, недостајали у предузећу. Производња се одвија уз примену свих мера заштите здравља запослених, донет је и поштује се и Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад за спречавање појаве и ширења епидемије заразне болести..
-Не знам шта да очекујемо у наредном периоду. Мислим да ће бити још оваквих таласа заражавања. Ситуација није нимало наивна. Не очекујем да нам крене извоз. Тотално је неизвесно, али шта је ту је. Борићемо се, па ћемо видети – каже Срђан Ристановић.
Učitavanje komentara...