Аграрни буџет Општине Чајетина је 35 милиона динара и сваке године се увећава. Највеће интересовање влада за сточарство и повећање стада оваца и улагање у пољопривредну механизацију. Конкурс за младе пољопривреднике у октобру.
Чајетинска локална самоуправа кроз Програм мера подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја сеоским газдинствима пружа подршку од 2014. године и у последње четири године је најизраженија. Деветогодишње постојање Привредног друштва “Златиборски еко аграр“ и шестогодишње деловање утицали су да су у Чајетини видни помаци у области пољопривредне производње и области сеоског туризма. За директора “Еко аграра”, Марка Марића прекретница је наступила пре четири године када је увећан број регистрованих пољопривредних газдинстава, а интересовање за улагање у производњу знатно повећало, што је резултирало обновом сеоских газдинстава и то кроз реконструкције објеката намењених пољопривреди, увећањем сточног фонда, обнављањем старих и подизањем нових засада воћа, као и обнављањем сеоских кућа намењених туризму. Кад се та подршка посматра по годинама помак је видљив и постигнути значајни резултати. Тако је у 2014. години кроз овај програм подржано преко 50 газдинстава у унапређењу сточарске производње, обнови механизације, подизању засада воћа. Сви подстицаји били су подстрек и узор другим газдинствима да се препозна интерес и пробуди свест о унапређењу сопствене производње, а подршка локалне самоуправе није изостала. Локална самоуправа се уложила и значајна средства у развој инфраструктуре, путне мреже по селима без које нема ни развијене пољопривреде.
-Већ у 2015. години подржано је 30 одсто више газдинстава. Прекретница се догодила и 2016. када је за ову намену из општинског буџета издвојено 40 милиона динара, а поднето преко 800 захтева од стране регистрованих пољопривредних газдинстава, а видни резултати постигнути у унапређењу и обнови матичних стада. Тако се број говеда у 2016. увећао за 10 одсто, а број оваца око 20 одсто у односу на попис пољопривреде из 2012. године – износи Марић. Овогодишњи аграрни буџет је 35 милиона динара којима Општина Чајетина субвенционише своје пољопривреднике. Директор “Златиборског еко аграра” наводи да су ове године имали 170 захтева за инвестиције у физичку имовину и 129 захтева за увећање стада из сопственог запата и да помажу кроз финансирање рачуна за сточну храну. Мере које се односе у улагање у органску производњу и улагање у разне видове прераде реализоваће до краја новембра.
-Када је у питању имовина физичких лица ради се о улагању у механизацију., куповину цистерни, фреза, косачица и друге опреме и у овај део отишао је највећи део средстава, а после тога за инвестиције у сточарство и прераду – наводи Марић о интересовању пољопривредника. Прошле године “Еко аграр” је кренуо у програм подршке младима у руралним подручјима и помоћ приликом оснивања стада када је младим пољопривредницима подељено 30 уматичених грла оваца.
-Са овим пројектом настављамо и даље и идеја је да су произвођачи дужни да врате у формирани фонд исти број грла која ће даље бити прослеђивана осталим заинтересованим младим пољопривредницима. Фонд се формира, и ситуација са ковидом успорила је расписивање конкурса који ће се појавити у октобру. У питању је пројекат који реализујемо са Фондацијом “Ана и Владе Дивац” и за младим произвођачима биће доступно 4 милиона динара – наводи Марић. Он додаје да је у овој општини највећа заинтересованост за набавку стоке и да евидентно расте број оваца, а доминирају “ил де франс” и сјеничка.
-Људи се враћају млечном говедарству и набављају грла товних меснатих раса која функционишту по систему крава-теле и интересантне су расе “ангус” и “херефорд”. Логично је мање интересовање за воћарство, али су порасту површине под бобичастим воћем. Формирани су и засади линцуре за коју су се златиборско земљиште и одређене позиције показали изванредним, а финални производ јако цењен у свету – додаје Марко Марић. Поред Фестивала доброг укуса “Златиборски еко аграр” може се похвалити и одржавањем манифестација “Пршутијада”, “Ракијада”, “Без извора нема воде”, док се изложбено-продајни сточни сајам одржава у Кривој Реци.
“Наша Златка”
-После непуне три године рада, млекара „Наша Златка” може се похвалити својом мисијом. Има преко 30 коопераната који у просеку поседују пет и више музних крава, а прерађује до 1.500 литара млека дневно – наводи Марић и оцењује да је протекли период са становишта одрживости млекаре оправдао иницијативу „Еко аграра”, донатора и саме локалне заједнице. -Пласман је неупитан и радимо на томе да у скорије време дуплирамо капацитет с обзирома на тражњу – каже директор “Златиборског еко аграра”.
Učitavanje komentara...