У Србији је први пут обележен 1914. године, свега пет година након прве прославе Дана жена у Њујорку, 28. фебруара 1909. У Србији је обележаван јавним манифестацијама још 1914. године, док је као званичан празник прихваћен после Другог светског рата.
Уједињене нације су током седамдесетих година 20. века поступно прихватиле 8. март као међународни Дан жена, да би Генерална скупштина Уједињених нација 1977. године позвала државе да га усвоје као празник посвећен правима жена. Пре тога, феминистички покрет на Западу прихватио је овај датум, који је првобитно био празник левице.
У низу земаља 8. март је државни празник и нерадан дан, понегде само за жене, као у Кини. Као празник обележава се у великом броју држава – од Чилеа и Бразила, преко Португалије, Италије, Русије, Кине и Вијетнама, до Анголе и Кубе. Истовремено, и у земљама у којима нема службени статус празника доследно се обележава као Дан жена, прилика за подсећање на неопходност равноправности полова.
Основна намера обележавања јесте инсистирање на превазилажењу дискриминације, стереотипа и неравноправности у свим сферама живота – од породичних до радних односа, укључујући и једнаке плате за исти посао. Изворно, 8. март је пре свега био прилика за позив на равноправан политички статус жена, почев од права гласа.
Дан жена први пут је обележен у Сједињеним Америчким Државама, у Њујорку, 28. фебруара 1909. године, као Национални дан жена. Манифестацију је организовала Социјалистичка партија САД, а идејни творац била је Тереза Малкиел (1874–1949), писац, радничка активисткиња и борац за равноправност жена.
У то време припаднице женског покрета које су се активно залагале за равноправност полова, пре свега за право гласа и учешће у политичком животу, називане су суфражеткињама, од енглеске речи „суффраге“, што је често било праћено омаловажавањем.
Током Првог светског рата, када су суфражеткиње биле активне у подршци ратним напорима Британије, женама је у Уједињеном Краљевству признато делимично право гласа, док је десет година касније оно постало опште. Две године потом, 1920. године, опште право гласа прихваћено је и у Сједињеним Америчким Државама, иако је претходно већ било уведено у појединим савезним државама.
Током одржавања Међународне конференције социјалиста у Копенхагену 1910. године, уочи скупа Друге социјалистичке интернационале, појавила се иницијатива да се Дан жена убудуће обележава сваке године. Стотину делегата из 17 земаља изгласало је тада предлог о усвајању новог празника, највише залагањем Кларе Цеткин, Катинке Дункер и Пауле Тиде, социјалистичких активисткиња из Немачке.
Инсистирало се пре свега на равноправности у политичком животу – праву гласа и кандидовања. Ипак, тада још није био одређен тачан датум обележавања Дана жена.
Већ наредне године, 19. марта 1911, Дан жена обележен је у више земаља, највише у централној Европи – у Немачкој, Швајцарској и Данској. Посебно бројне манифестације том приликом одржане су и на простору Аустроугарске. У Сједињеним Америчким Државама те године Дан жена обележаван је последње седмице фебруара.
Колико је познато, Дан жена је 8. марта први пут обележен у Немачкој 1914. године, вероватно као стицај околности, пошто је тај датум те године пао у недељу. У Русији је Дан жена први пут обележен 1913. године, и то последње суботе фебруара.
Избор датума 8. март најчешће се повезује са сећањем на протест текстилних радница у Њујорку 8. марта 1857. године. Као званична манифестација, међутим, овај празник је најпре постао значајан у Русији, где је 8. марта 1917. године штрајк текстилних радница у Петрограду означио почетак догађаја који су довели до Фебруарске револуције и пада царизма.
Нове револуционарне власти прихватиле су 8. март као датум обележавања Дана жена, на иницијативу Александре Колонтај (1872–1952). У Совјетском Савезу Дан жена је од тада имао статус празника, а од 1965. године постао је и нерадан дан.
По узору на совјетски модел, Дан жена је потом прихваћен у земљама Источног блока, као и у Кини, Вијетнаму и Куби, односно у државама које су следиле политички и друштвени модел Совјетског Савеза.
Због тога је све до касних шездесетих година Дан жена често доживљаван као идеолошка манифестација. Суштинска промена наступила је када је феминистички покрет на Западу прихватио 8. март као Дан жена.
Коначно, након што је Генерална скупштина Уједињених нација 1977. године позвала државе света да усвоје 8. март као празник посвећен правима жена, Дан жена је и званично постао глобално прихваћен.
Učitavanje komentara...