Ђурђиц је посвећен Светом Георгију, познатом и као Свети Ђорђе или Ђурађ, једном од најпоштованијих хришћанских светитеља. Према црквеном предању, био је римски војник и борац за хришћанство који је одбио да се одрекне своје вере и послушности цару Диоклецијану, због чега је погубљен 303. године.
Празник се обележава у знак сећања на пренос моштију Светог Георгија из Никомидије у Лиду Палестинску, где је, у време цара Константина, подигнут храм посвећен овом светитељу.
У српском народу Свети Георгије празнује се два пута годишње. Ђурђиц се обележава 16. новембра, док је Ђурђевдан 6. маја, на дан страдања светитеља. Постоји и разлика у начину његовог приказивања на славским иконама. За Ђурђиц се узима икона на којој светитељ стоји са мачем или копљем у десној руци, док је на иконама за Ђурђевдан приказан на коњу како копљем пробада аждају.
Ђурђиц је крсна слава и преслава бројних породица и места. Овим празником, према народном календару, почињу Вучји дани, познати и као Мратинци, који трају до 24. новембра, када се обележава Мратиндан.
За овај период везани су бројни народни обичаји. Према веровању, током Вучјих дана ништа се не даје из куће, жене не би требало да раде ручне радове, док се обућарима и кројачима саветује одмор од посла. Такође, избегавао се лов на вукове.
У народу се веровало и да временске прилике током Мратинаца најављују каква ће бити зима. Ако су дани магловити, зима ће бити променљива, а ако је време ведро, предстоји јака и хладна зима. Према народном предању, зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом.
Učitavanje komentara...