Свети великомученик Димитрије био је римски војни заповедник који је живео у 3. и почетком 4. века. Због исповедања и ширења хришћанства, мучен је и погубљен.
На месту његовог гроба, где су га солунски хришћани тајно сахранили, касније је подигнута црква, те је светац постао заштитник града Солуна.
Према предању, из његовог гроба ширили су се мириси босиљка и смирне, тако да је у народу познат и као Мироточиви, а верује се да његове мошти имају исцелитељску моћ.
Уочи овог празника требало би бити код куће. Веровање је да онај ко Митровдан проведе ван свог дома, ноћиваће током наредне године у туђим кућама.
На овај дан не би требало грдити децу јер би, према предању, дете могло бити немирно следећих годину дана. Жене на данашњи дан, верује се, не треба да користе вретено, чешљеве и маказе јер то може донети несрећу у кући.
До Митровдана, некада су се завршавали велики пољски радови и радови на отвореном. Веровање је да после овог празника зима може сваког часа да изненади.
Ако на Митровдан пада снег, говорило се да је Свети Димитрије дошао на белом коњу и да се снег може задржати до априла. Облачно време најављивало је топлу зиму, а ведар дан указивао је на оштру и хладну зиму.
За овај празник везан је и обичај хајдучког растанка, те је тако настала изрека: „Митровданак – хајдучки растанак, Ђурђевданак – хајдучки састанак“.
Митровдан се обележава и као крсна слава у многим српским домовима, а славе га и неки еснафи. У неким местима слави се и као заветина.
Učitavanje komentara...