Сто Ериних лета

Економиста, привредник, писац, Милутин Ера Марјановић прославио је у кругу најближих и пријатеља у Београду свој стоти рођендан. Са сто лета овај честити Златиборац плени бистрином ума и каже да је рецепт за дуговечност “не мрзети никога” каже Ера који је чудом избегао стрељање у Шумарицама 21. октобра 1941. године.

Рођен је у селу Доброселица 12. новембра 1923. године, основну школу завршио је у Бањи код Прибоја, нижу Гимназију у Пријепољу, а вишу Гимназију са матуром у Крагујевцу 1943. године. Стицајем невероватних околности избегао је стрељање ђака у Шумарицама. Учесник је НОР-а, два пута рањаван и учесник пробоја Сремског фронта. Завршио је Економски факултет 1950. године у Београду. После рата до пензионисања запажен је привредник у области спољне трговине, директор Занат-експорта, Завода за унапређење и развој привреде среза ужичког, Бродоимпекса, Фабег-а, Дрвоимпекса, помоћник директора завода за јавно здравље „Батут“ и директор „Сталне изложбе“ СФРЈ у Монтреалу у Канади. На стоти Ерин рођендан сви су били више узбуђени него он о чему сведочи и његова скромност кроз поздравне речи.

- Данас је сто година од дана мог рођења. Ову моју стогодишњицу прослављам захваљујући Богу, судбини и мом сину Милошу, супрузи Лули, др Слађану Тимотијевићу и свој мојој родбини и пријатељима вама желим пуно здравља и да дочекате моје године. Живели ми и здрави били! - здравица је коју слављеник упутио за свој рођендан.

Сумирајући свој веома буран и богат животни пут, Милутин Марјановић у стотој години живота присетио се још једне занимљивости. Он је, сада већ далеке али тешке 1991-1995 и даље, као председник месне заједнице Кумодраж 2 и потпредседник Савеза бораца Вождовца сарађивао са Војском Југославије, тачније са ВП 1552 која се налазила на Вождовцу. У знак захвалности ова војна јединица доделила му је јединствено признање у виду чауре од тенковске гранате на којој пише „Господину Милутину Марјановићу у знак захвалности за изузетну сарадњу, а поводом Дана Војске Југославије. Овим је извршено учлањивање у активни састав јединице. Да су Марјановићи дуговечни сведочи и Ерин брат Момир који је рођен 1935. године и који је недавно на Сајму књига представио књигу “Илустрована историјска читанка Србија и Црна Гора 1804-1918”.

Здравица

Свој родбини и пријатељима желим пуно здравља и да дочекате моје године. Живели ми и драви били! – Ерине су речи са прославе стогодишњице од рођења.

Члан

Ера Марјановић је и почасни и најдуговечнији члан Удружења потомака ратника “Мајор Коста Тодоровић” из Ужица на шта је Милутин јако поносан.

Чудо

Милутин Марјановић(100), један од малобројних живих сведока дешавања од 21. октобра 1941, као ђак шестог разреда Гимназије пуком срећом се спасао од смрти и није се нашао у колони за стрељање, јер су их Немци раздвојили.

- Само чудо ме је спасило – речи су којима Милутин Марјановић описује оно што му се десило у Крагујевцу, 21. октобра 1941. године. . Школу је похађао у овом граду боравећи код свог деде по мајци.