Матура-испит зрелости, и оно време кад бреме једног доба понесемо са собом затварајући један круг у животу, круг темељац, онај потпорни на који се нижу нова слова, слова успона и падова, сва уткана у књигу под називом „Живот“. Врло битан круг, круг једног времена одрастања, образовања и трагања са више непознатих... ни мало лак али ипак леп, препун наиве, идеала, слободарског духа, све оно што младост сама по себи носи. А младост тако лепа, чиста и несавршена, бунтовна, тако пролазна и бесповратна, када прође, у сећањима навире и тражи да се врати макар на трен, да срце заигра, да се душа задовољи, у лепоти игре и жара враћа онај истински осмех, осмех једне наиве и слободе, скидајући окове од живота саздане.
Та истинска потреба, за дружењем, енергијом која се препознаје из времена младости и ђачког доба, окупила је ове годне матуранте Средње пољопривредне школе са домом ученика „Љубо Мићић“ из Пожеге који су свој матурски испит зрелости полагали школске 2000/2001. године. То је била прилика да се после дужег периода, сусретну оне ђачке душе које памте период школовања и све оно што га је обележило. А обележило га је једно време неизвесности, великих друштвених превирања, страшног бомбардовања и период петооктобарских промена. То је време када се прелазило из једног века у нови век и миленијум, са много очекивања, врло тежак и непредвидив период. Али свако време има своје бреме па тако и то бреме ђаци ове школе су носили, свако на свој начин и без обзира на све аномалије у друштву, у школу се ишло и учило. Неко је тој обавези приступао веома одговорно и са амбицијом а опет неко и није, али се тај приступ валоризовао кроз оцене, то се памтило по захвалницама и признањима, а опет и по поправним испитима и враћањем на поновљање градива или разреда. Није било лако ни мало јер ни очекивања нису била мала. Сам програм школе био је такав да је обухватао доста стручних предмета који су се ослањали на природне и техничке науке. Неки од тих су пољопривредна механизација, машински елеметни и техничко цртање, агрохемија, биохемија, анатомија и физиологија домаћих животиња, мноштво агрономских и ветеринарских предмета као и предмета везаних за познавање и прераду хране,при томе где кроз програм школе нису биле занемарене ни друштвне науке, које су углавном биле под надзором добрих предавача и педагога. Ту генерацију обележила је сјајна плејада професора из општих и друштвених предмета и то професорка српског језика и књижевности, као и професорке страних језика, а памте се предмети историје, географије, филозофије и социологије који нису заостајали у квалтету предавања и критеријума приликом оцењивања. Школа је неговала спорт кроз физичко и здравствено васпитање, а кроз тај предмет и дисциплине које су обележиле појединце у генерацији, у кошарци, стрељаштву, стоном тенису, атлетици и гимнастици. Програм је обухватао на свим смеровима доста часова из физике, као и из више хемија, а на прехрамбеном смеру и математике, електротехнике и термодинамике. Било је предмета да на крају школске године из предмата буде једна или ниједна петица, а ученика по одељењима свих смерова кроз године било је у просеку 35. Ту генерацију четворогодишњих смерова обележили су смерови пољопрвредни техничар једно одељење, два одељења ветеринсрског техничара и једно одељење прехрамбеног техничара. Професори који су обележили разредно старешинство ове генерације су били Параскева Михајловић, Милован Вуксавновић, Мирјана Поповић, Гордана Стевић, Даница Тошић и Споменка Јовићевић. Практична настава се одвијала у складу са програмом школе мада су због свих околности импровизације биле неминовне. И поред тога пракса је била обавезна и неиспуњавање обавеза је било кажњвано како оценама, тако врло често и ангажовањем на пољопривредној економији и то викендима или после наставе. Једна специфичност у настави је била та да су ђаци ове школе свих смерова како четворогодишњих тако и трогодишњих били у обавези да похађају летњу праску у периоду од две недеље, која је била услов и поред завршеног разреда за упис у следећу годину. Та пракса је обухватала рад везано за све послове на пољопривредној економији и то чишћење штала, рад у пољу, окопавање, плашћење, брање воћа и друге послове које су радили сви јер се извлачење од тих послова гледало са презиром како од ђака тако и од професора. Генерацију су обележили ђаци који су у великом проценту, директно били повезани са селом, иако не мали број и оних који су због љубави према животињама, ветерини или храни уписивали ове смерове, а били су из градских средина. Тај спој, тога времена, био је врло значајан, јер се након неког периода губио тај јаз између руралног и урбаног, где су сви учили једни од других што је мењало свест у позитивном смислу. А чињеница да су школу уписвали ђаци из свих крајева Србије чинило је ову измешаност врло посебном повезујући различите крајеве кроз познаства, и пријатељства и после завршеног школовања. Након матуре склопљени су и бракови који су се одржали и до данас. Неки су после матурирања своје место нашли у пољопиривреди као добри управљачи сопственим газдинством, неки као добри предузетници, неки у сутруци и са средњом школом, посебно у области ветерине, док су у не малом броју неки наставили даље школовање у области пољопривреде, прехрамбене технологије, ветерине, медицине, а неретко и у другм областима као нпр. економији, безбедности, криминалистици, спорту и педагогији. Како год велик број ових матураната постали су људи који живе поштено од свог рада негујући вредности које су стекли учењем и у овој школи.
Тај цео пут који је пређен кроз школовање у „Љуби“ учинио је да се овим окупљањем оживе успомене, кроз сећања... на домски живот, путовања до школе, на возове који касне, шверцовања у превозу, стопирања на Ариљској рампи, грубе кондуктере, кашњења на прве часове, професорске прекоре, дисциплинске мере, на сећања на отимање свога простора и кутка у Кифу и Му, узвраћене и неузвраћене љубави, уз сећање на све оне школске другаре и професоре који су трајно напустили овоземаљски свет, а који су у сећањима ту били, који су поменути, чувајући успомену на њих од заборава. Вече за памћење обележно је у Хотелу „Сиеста“ у Крчагову, а тој позитивној атмосфери допринео је и Акустик бенд уз сјајан вокал Нађе Ђоковић из Ужица. Као и у животу увек се одвајају они појединци који су покретачи, а овога пута то је био бивши матурант школе, организатор Иван Пековић који је заједно са бившом матуранткињом и првакињом рецитације у Пољопривредној школи, Катарином Весовић-Дракула, отворио поздравним говором ово дивно дружење и матурски жур.
Аутор: Иван Гујаничић
Učitavanje komentara...