Већ неколико година сте на позицији директора и главног и одговорног уредника „Вести“. Шта су за Вас били највећи изазови у протеклом периоду?
Највећи изазов био је сачувати лист и обезбедити да „Вести“ наставе да излазе у времену када је локалној штампи све теже да обезбеди услове за рад. Проблеми су се постепено нагомилавали, а посебно су се продубили током последње две године. Највећи проблем је финансијске природе, јер комерцијално тржиште углавном не препознаје значај локалне штампе, док ни на локалном нивоу није било довољно разумевања за потребу да један овакав лист опстане. Покушавали смо на различите начине да одржимо новине. Захваљујући пре свега упорности власника, „Вести“ су успеле да опстану и дођу до свог 85. рођендана. Да није било те упорности, вероватно би лист одавно престао да излази.
„Вести“ су раније излазиле једном седмично, тренутно излазе сваке треће седмице. Читаоци се питају зашто је то тако?
Разлог је пре свега финансијски, али и кадровски. Некада је „Вести“ радила велика редакција, док последње бројеве практично припремају два човека. Са тако малим бројем људи веома је тешко припремити садржај за недељно издање, а истовремено обезбедити новац за штампу и све остале трошкове. Зато лист сада излази у складу са могућностима, углавном на две до три недеље.
Сведоци смо да штампани медији нестају. Колико је тешко обезбедити финансијску стабилност за успешно функционисање једног таквог медија?
Веома је тешко. Штампани медији суочавају се са бројним проблемима, а локална штампа је у још тежој ситуацији. Комерцијално тржиште све мање препознаје локалне новине као простор у који треба улагати, док су трошкови штампања и производње све већи. Проблем је и то што једна локална новина не може да се посматра само кроз број продатих примерака или приход од оглашавања. Њена вредност је много шира. „Вести“ су 85 година бележиле живот овог краја и створиле архив који остаје будућим генерацијама. То има вредност коју тржиште не може увек да измери.
Са којим изазовима сте се у том контексту сусретали?
Пре свега са недостатком новца и људи. Покушавали смо да средства обезбедимо и кроз пројектно финансирање. На локалном нивоу смо у том погледу веома лоше пролазили, док последње две године нисмо добијали средства ни на конкурсима Министарства информисања, што се раније није дешавало. Када немате довољно средстава, онда је тешко задржати људе, проширити редакцију и правити новине онако како би требало. Ипак, нисмо одустали. Последње бројеве радимо практично „на мишиће“, јер верујемо да би гашење „Вести“ био велики губитак за Ужице и цео Златиборски округ.
„Вести“ постоје већ 85 година. Један су од најстаријих медија у Србији. У којој мери Град Ужице и надлежне државне институције препознају значај овог медија?
Мислим да би значај „Вести“ могао и морао да буде препознат у много већој мери. Ово нису само новине које излазе 85 година. „Вести“ су хроничар Ужица и Златиборског округа.Током свих ових деценија забележили смо политичка, привредна, културна и спортска дешавања, али и свакодневни живот обичних људи. Данас готово да нема изложбе, публикације или неког истраживања о новијој историји Ужица у којем се не користе текстови, фотографије или подаци објављени у „Вестима“.
Појавом и развојем дигиталних технологија, нестали су многи штампани медији. Како „Вести“ томе одолевају?
Не бих рекао да смо томе у потпуности одолели, јер и ми осећамо последице дигитализације. Интернет је променио начин на који људи добијају информације и то је реалност коју морамо да прихватимо. Међутим, ја сам поборник савремене технологије и мислим да штампани и дигитални медији не морају да буду супротстављени. Оно што је важно јесте да нешто остане трајно сачувано. Интернет је брз и важан, али садржаји на њему често нестају или се тешко проналазе после много година. Новине остају у архиви. Можете узети број „Вести“ стар неколико деценија и видети шта се тог дана дешавало у Ужицу. То је вредност коју треба сачувати.
Шта мислите, зашто је овај лист значајан за локалну заједницу као што је Ужице?
Зато што бележи живот једне локалне заједнице. Замислите да Ужице остане без својих новина. Много тога што се данас дешава остало би само као кратка информација на интернету, а временом би велики део тога био заборављен. „Вести“ су 85 година сведок времена. Забележили смо велике политичке и друштвене промене, али и мале, свакодневне приче људи. Све то заједно чини историју једног града и једног краја. Зато мислим да је важно да Ужице и Златиборски округ имају локални лист. Не само због данашњих читалаца, већ и због људи који ће за 20, 50 или 100 година желети да сазнају како се овде живело.
Медији у Србији се већ дуже време налазе у незавидној ситуацији. Правите ли планове за наредни период?
Трудимо се да до краја године одржимо „Вести“, а шта ће бити после тога, у овом тренутку не могу са сигурношћу да кажем. Будућност је неизвесна и са садашње тачке гледишта није нимало светла. Ипак, не желимо да одустанемо. За опстанак „Вести“ потребно је да се укључи цела локална заједница, уз већу подршку привреде и институција. Не тражимо да неко уместо нас ради новине, већ да се препозна њихов значај и да се омогуће услови да наставе да постоје. После 85 година било би заиста штета да се угаси још једно светло у медијском животу Ужица и Златиборског округа. Наш посао је да наставимо да бележимо време у којем живимо, а надам се да ћемо уз подршку заједнице имати прилику да то радимо и у годинама које долазе.
Učitavanje komentara...