У времену у коме живимо, сведоци смо непрестане борбе одређених групација из научних и стручних кругова и удружених појединаца за очување животних ресурса као и да је у тој борби примат стављен на воду и водне ресурсе. И баш та вода као есенција живота, деценијама уназад због немара друштвене заједнице, понире у неповрат, а цена коштања је велика и ако се не опаметимо вредеће наших живота. За „Вести“ говоре одборници Здраве Србије Бојана Гудурић, дипл.инж. хидрогеологије и Иван Гујаничић, спец. инж. пољопривреде
Воде је све мање по нашим селима и градовима, као део друштвене заједнице и јавности којој је ово и струка како видите овај проблем са становишта резерви које су веома значајне посебно у руралним местима за пољопривреду, а пре свега за пиће?
За почетак вода која живот значи, као фраза лепо звучи. Баш лепо, некако и за ухо и за око читалаца, а стварност према том флуиду живота је заправо немилосрдна, толико сурова да доводи и сам живот у питање. И сад кад изговоримо ту реченицу требало би да сви помислимо да је света ствар у питању, а саме чињенице указују да је све подложно приказивању, те и та брига о води и водним ресурсима. Виђење струке и мање групације еколошких покрета је некако стављено у контекст одредби закона и пожељно се кадкад „пушта“ у јавност да би се задовољиле норме слободоумља у позивању на савест појединца и заједнице, а свему заправо противречи стварност да је велики терет пребачен на ту струку као и одговорне појединце који се врте у кругу између закона, разних прописа, а и суштинске потребе да се направе позитивне промене како би се на првом месту и сама пијаћа вода очувала. Овде би ставили примат и овом приликом издвојили постојеће сеоске водоводе и бушотине који служе за напајање домаћинстава пијаћом водом у сеоским срединама у приградским насељима која се не снабдевају пијаћом водом из јавних водоводних система којима управља водовод као јавно комунално предузеће. Много је незнања и неиформисаности по том питању, а због тога сви трпе, а и сами корисници и свакако наша намера је таква да укажемо на проблеме као и начине како би се део тих проблеми са којима се заједница суочава могао превазићи.
Легални сеоски водоводи су према важећем Закону о водама, на првом месту и у већем број случајева у надлежности самих управа, док у мањем броју и у надлежности јавних комуналних предузећа тј. водовода у колико су иста преузела надлежност над њима. Када то кажемо мислимо на сеоске водовде који су постали легални и за које је надлежан орган издао водну дозволу. Дивљи сеоски водоводи који такође постоје су водоводи који би требало да буду уведени у легалне токове са пратећим условима и дозволом јер се ради о води као јавном добру, међутим исти су препуштени стихији групе кориснка који сматрају да полажу стварно право на ту исту воду (која се по Закону не наслеђује), често доводећи у заблуду и себе и друге, тргујући прикључцима водом остварујући материјалну корист за свој ћар, што је у супротности за законима. Поражавајући је податак да се на нашем округу налази већи део сеоских водовода где је преко 60 одсто оних којима је истекла водна дозвола, или је у поступку издавања исте све завршено на водним условима, а и они који су у статусу важеће дозволе често не испуњавају услове за продужетак исте. Тако да имамо објекте који су у надлежности, а који су између законске обавезе и последица истог закона. То је тај статус кво, а тога је много. Нагласили би и то да су службе у управама тј. одељења која су надлежна за ову област и за вођење поступка, под великим теретом јер неретко један или два службеника решавају велики део проблема од решавања имовинско-правних односа, утврђивања места пребивалишта и свега онога што чини процедуре, а неажурност и небрига о својим правима и обавезама од стране самих корисника неретко долазе у први план, пребацујући и саму одговорност на управљача у овом случају примарно на запослене у службама које се баве водопривредним пословима.
У чему видите решење?
Решење нарвно постоји, а кључ у решавању овог проблема је у информисаности самих грађана у сеоским месним заједницама и оним приградским, а чија се домаћинства снабдевају водом из ових водовода. Закон као и правилници су дефинисали надлежности и обавезе, како права на стицање водне дозволе тако и на само одржавње истих водовода, али због неиформисаности грађана, много је пребацивања одговорности на саме службе, а што све оставља простор за манипулацију и нерешене ситуације, чиме се оптерећују надлежне инспекције додатним пословима. Решење видимо у томе да локалне самоуправе на свом нивоу према својим плановима дефиншу начине увођења сеоских водовода у легалне токове као и обнављање и продужавање водних дозвола наравно све у складу са Законом. То је могуће, дефинисаним јавним позивима, предвиђеним роковима и формуларима који би пратили саме поступке. Најбољи начин, је омасовљење самог поступка чиме би се добар део проблема решио, а то би био и најбољи пут да са усклађеном пројектном, и осталом документацијом ови водоводи пређу у надлежност самих јавних комуналних предузећа тј. водоводних предузећа који би ту воду одржавали, а и наплаћивали саму услугу. Тиме би се гарантовала здравствена исправност воде за пиће као и здравље људи, а вода не би била ресурс који се расипа.
Овом иницијативом у решавању проблема поменули сте и бушотине/ бунаре. О чему се ту ради, какве су злоупотребе?
Да ту постоји баш доста проблема који су пропустом у Закону о водама довели до ситуације да имамо много нелегалних бушотина/бунара. Изводе се радови на бушотинама без дозвола, и таквом ситуацијом често се дешава да се угрожава режим подземне издани као и експлоатација из легалних објеката који имају све потребне услове, сагласности и дозволе надлежних органа за експлоатацију. С обзиром да је врло тешко спровести контролу над поменутим нелегалним активностима, јер се ради о подземним објектима, а инспекције излазе по пријави неопходно је донети скуп мера и активности како би се радови ове врсте ставили под контролу и надзор. У том смислу би било неопходно извојити правно и физичко лице које врши бушење и експлоатацију, што је дефинисано Законом о рударству и геолошким истраживањима, где би се радови спроводили уз тачно издате услове и сагласности Министараства рударства и енергетике или од стране надлежног органа јединице локалне самоуправе.
Како видите те услове и шта предлажете?
С тим у вези предлог би био уколико је физичко лице у питању ( што је у 90 одсто случајева) следећи:приликом изградње новог објекта, када се инвеститор у фази прибављања локацијских услова обрати надлежном водоводу за издавање техничких услова за прикључење на водоводну и канализациону мрежу, уколико имаоци јавних овлашћења дају одговоре да не постоје услови за прикључење, јединица локалне самоуправе мора захтевати од инвеститора да достави потребне папире како планира да реши питање водоснабдевања (издавање грађевинске дозволе условити достављањем потребне документације). Уколико је у питању бунар потребно би било у том случају надлежном органу локалне самоуправе доставити: пројекат израде бунара (скраћена верзија), геодетски план, као и остала документација којом се доказује власништво, и намера саме изградње, као и извештаје о квалитету подземних вода. У конкретној ситуацији ово би био пут и то једини прави начин да се успостви стварна контрола како би се избегле разне манипулације, а у најгорем случају загађења. Обавезе на процедуре би увеле бушотине/бунаре у легалне токове чиме би се спречило и потенцијално трговање водом које је у супротности са законима, јер вода је јавно добро.
На шта посебно упозоравате, очигледно нас вода неће овакве какви смо сада и бежи од нас?
У времену у коме живимо, сведоци смо непрестане борбе одређених групација из научних и стручних кругова и удружених појединаца, за очување животних ресурса где је у тој борби примат стављен и на воду и водне ресурсе, вода као есенција живота, деценијама уназад због немара друштвене заједнице, понире у неповрат, а цена коштања је велика и ако се не опаметимо коштаће наших живота.
Поражавајући је податак да се у нашем Округу налази већи део сеоских водовода где је преко 60 одсто оних којима је истекла водна дозвола, или је у поступку издавања исте све завршено на водним условима, а и они који су у статусу важеће дозволе често не испуњавају услове за продужетак дозволе.
Вода је јавно добро
Обавезе на процедуре би увеле бушотине /бунаре у легалне токове чиме би се спречило и потенцијално трговање водом које је у супротности са законима, јер вода је јавно добро.
Učitavanje komentara...